Naučnici su identifikovali i imenovali preko milion životinjskih vrsta, a milioni još treba da budu otkriveni na sedam kontinenata Zemlje. Ali, koji kontinent ih ima najviše.
Nauka izučava biljne i životinjske vrste širom sveta dugi niz godina. Pre digitalnog doba, većina informacija dolazila je iz muzejskih kolekcija, a danas je slika potpuno drugačija, ljudski uvidi su značajniji, a otkrića fascinantna, piše Politika .
Vitor Piacentini, ornitolog sa Federalnog univerziteta Mato Groso u Brazilu objasnio je da je u proteklih 20 godina došlo do „revolucije” u nauci. Koristeći sve informacije, istraživači sada mogu da mapiraju vrste biljnog i životinjskog sveta, a „vruća tačka biodiverziteta” se odnosi na mesta sa izuzetno velikim brojem vrsta za njihovu površinu. Od sada 36 žarišta širom sveta, većina se nalazi na kontinentima koji prelaze Ekvator, gde je klima topla i vlažna.
Razlog za to nije samo u životinjama već i u biljkama.
„Biljke su temelj svake životinjske vrste”, rekao je Barnabas Daru, primenjeni ekolog sa Univerziteta Stanford, za Live Science.
„Ako neko mesto ima veću raznovrsnost biljaka, to olakšava drugim organizmima koji zavise od tih biljaka da postanu bogatiji. Iako biljke mogu da žive u svim uslovima, većina uspeva na toplim, vlažnim mestima. Vlažnost i toplota obezbeđuju esencijalnu vlagu, topli vazduh zadržava molekule vode da bi stvorio vlažnost. Toplina je takođe bolja za mnoge mikroorganizme, posebno za razlagače, koji razgrađuju mrtvi materijal koji biljke sakupljaju za hranljive materije. Povrh svega, insekti, koji oprašuju mnoge cvetne biljke, su pogodniji za topliju klimu jer ne mogu da regulišu sopstvenu telesnu temperaturu. Imati više insekata u tropima znači više oprašivanja za biljke i više hrane za gladne predatore“, rekao je Daru.
Ali, Pjancentini je primetio da su u igri i drugi faktori. Da bi se „smestilo“ mnogo vrsta na određeni lokalitet, kontinent mora da nudi ne samo tropske uslove već i raznovrsna staništa. Mesta sa visokim biodiverzitetom imaju mnogo potencijalnih niša koje bi životinje mogle da zauzmu- na primer visoko drveće ili visoke planine stvaraju vertikalne varijacije u temperaturi, izloženosti suncu i terenu koji omogućavaju koegzistenciju većeg broja stvorenja bez nadmetanja za iste resurse ili stanište.
Na osnovu ovih faktora i procena koristeći podatke muzeja i nauke većina naučnika se slaže da Južna Amerika ima najveći broj životinjskih vrsta. Od Amazonske prašume, koja ima četiri sloja drveća koje životinje mogu zauzeti, do planina Anda sa desetinama različitih mikroklima, Južna Amerika ima pobednički spoj toplote i geografije.
Međutim, biodiverzitet Južne Amerike možda neće uvek biti tako živ kao što je sada. Sa krčenjem šuma, iskopavanjem žive i klimatskim promenama, životinje Južne Amerike suočene su sa više pretnji nego ikada ranije.
