NATO će u četvrtak proslaviti 75 godina kolektivne odbrane širom Evrope i Severne Amerike, dok ruski rat protiv Ukrajine ulazi u treću godinu i ozbiljno testira odlučnost saveznika, dok rastući populizam grize njihovo jedinstvo.
Na ceremoniji sečenja kolača u Briselu, američki državni sekretar Antoni Blinken i njegove kolege obeležiće trenutak potpisivanja osnivačkog ugovora alijanse 4. aprila 1949. u Vašingtonu. Veće slavlje planirano je kada se lideri NATO-a sastanu u Vašingtonu od 9. do 11. jula.
Švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrem učestvuje na prvom sastanku na ministarskom nivou otkako je njegova zemlja prošlog meseca postala 32. saveznik NATO-a. Puna ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. odvela je Švedsku i njenog nordijskog suseda Finsku u naručje NATO-a.
Redovi alijanse su se skoro utrostručili tokom više od sedam decenija u odnosu na 12 članova osnivača, ali su se Finska i Švedska pridružile u rekordnom roku da bi se sklonile pod garanciju kolektivne bezbednosti NATO-a, nakon što su bile pod pritiskom odštete od populističkih lidera u Turskoj i Mađarskoj.
To obećanje — član 5 Vašingtonskog sporazuma, koji je poslat u Brisel na ceremoniju — predviđa da napad na bilo koga od njih mora biti dočekan jedinstvenim odgovorom. Upotrebljen je samo jednom, nakon napada Al-Kaide na američko tlo 2001.
„NATO je osnovan na jednom, svečanom obećanju: napad na jednog saveznika je napad na sve“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg uoči godišnjice. „Iz tog temelja izgradili smo najmoćniji i najuspešniji savez u istoriji.
Blinken je opisao NATO kao „odbrambeni savez bez dizajna na teritoriji bilo koje druge zemlje, ali sa rešenošću da zaštiti teritoriju svake od svojih članica i da to učini na način koji je bio jedinstven u ljudskoj istoriji“.
Među nedavne uspehe kako je prerastao iz Hladnog rata i nakon rušenja Berlinskog zida, NATO bi računao svoju vazdušnu kampanju protiv bivše Jugoslavije iz 1999. godine kako bi okončao krvavi obračun protiv separatističkih etničkih Albanaca i svoje napore da spreči skoro građanski rat u Makedoniji 2001. .
Na drugom kraju skale je operacija u Avganistanu. NATO je preuzeo komandu nad bezbednosnim naporima 2003. godine i postao je najduži, najskuplji i najsmrtonosniji u istoriji alijanse. Obilježeno je haotičnim povlačenjem u avgustu 2021. godine, a mnogi uspjesi tokom skoro dvije decenije su napušteni.
Ukrajina danas takođe želi mesto za stolom NATO-a, ali alijansa radi na jednoglasnosti i nema konsenzusa o tome da li treba da se pridruži. Većina saveznika se protivi članstvu dok rat ionako besni. Za sada, NATO obećava samo da su njegova vrata otvorena za Ukrajinu koja će prošetati jednog dana u budućnosti.
Putin je rekao da je pokrenuo rat, barem delimično, zato što se NATO širio bliže ruskim granicama.
Ni NATO saveznici ne mogu da se dogovore da li da naoružavaju Ukrajinu. Kao organizacija, alijansa pruža samo nesmrtonosnu podršku poput transportnih vozila, goriva, borbenih obroka, medicinskog materijala i opreme za deminiranje. Međutim, mnogi članovi obezbeđuju oružje i municiju bilateralno ili u grupama.
Najveći deo napora NATO-a od kada su ruske trupe počele da se okupljaju za invaziju fokusiran je na jačanje sopstvenih granica u blizini Rusije i Ukrajine kako bi odvratio predsednika Vladimira Putina da cilja bilo kog od sledećih saveznika.
Član 5 je dobio možda najteži test tokom mandata Donalda Trampa kao predsednika Sjedinjenih Država – daleko najmoćnije zemlje članice NATO-a. Tramp je nagovestio da SAD možda neće stati u odbranu nijednog saveznika u NATO-u koji je odbio da poveća sopstvenu potrošnju na odbranu na najmanje 2% bruto domaćeg proizvoda, kao što su se dogovorili 2014.
Tramp je ponovio pretnju tokom predizborne kampanje ove godine. NATO predviđa da će 18 od njegove 32 članice dostići taj cilj ove godine, u odnosu na samo 3 pre deceniju.
Lideri Mađarske i Turske takođe su potkopali jedinstvo NATO-a iznutra. Mađarska insistira da je vreme da se sklopi mir sa Rusijom i u prošlosti je stavila veto na sastanke na visokom nivou sa Ukrajinom. Turska, koju podržava Mađarska, takođe je odložila članstvo Švedske da bi dobila obećanja o ugovoru o odbrani.
Njih dvojica će verovatno ponovo testirati strpljenje svojih partnera dok NATO traži zamenu za Stoltenberga, koji je jedan od generalnih sekretara sa najdužim stažom i odlazi sa funkcije u oktobru. Holandski premijer Mark Rute je daleko favorit za taj posao. Mađarska i Turska, opet, imaju rezerve.
