Na predstojećem samitu NATO-a u Madridu bi vojni blok mogao da odluči da pošalje hiljade vojnika na prag Rusije, objavio je u nedelju španski list El Pais, pozivajući se na svoje izvore. Blok, koji bi trebalo da se „ponovno osmisli” sledeće nedelje, takođe će navodno prekinuti sve veze sa Moskvom, dodaje list.
Zemlje članice NATO spremne su da pretvore istočnu Evropu u „tvrđavu“ u kojoj se nalaze hiljade vojnika i velika količina vojne opreme u strahu od potencijalnog ruskog napada, rekao je El Pais, pozivajući se na izvore upoznate sa pregovorima koji su još uvek u toku. sedištu vojnog bloka u Briselu uoči samita zakazanog za 28-30.
Blok „želi da pošalje poruku da je na ratnim osnovama“ i da je spreman „da odgovori na svaku agresiju“, navodi list. NATO bi takođe iskoristio samit za povećanje troškova nacionalne odbrane i zajedničkog finansiranja bloka, dodaje se.
„Glavna debata u Madridu biće između istočnoevropskih [nacija], koje bi želele da transformišu bataljone u teško naoružane brigade stalno stacionirane na njihovim teritorijama, i [nacija], kao što su SAD ili Nemačka, koje više vole da nastave sa trenutnu strategiju rotirajućih snaga, koje se pojačavaju u slučaju krize ili sukoba“, rekao je za El Pais Džejmi Šej, bivši visoki zvaničnik NATO-a koji trenutno vodi Centar za ratne studije na Univerzitetu Južne Danske.
Čak i ako se blok odluči za strategiju „lakšeg raspoređivanja“, istočnoevropske nacije bi mogle udvostručiti snage NATO-a koje su trenutno stacionirane unutar njihovih granica. Grupe stacionirane u Poljskoj i baltičkim državama, koje se sada sastoje od između 1.000 i 1.600 vojnika, udvostručile bi ih i takođe bi imale „veću autonomiju“ i „sofisticiranije oružje“, navodi El Pais.
Međutim, ako Talin, Riga i Vilnjus proguraju svoje zahteve, jačanje NATO-a bi potencijalno moglo da uključi čitave divizije – masivne jedinice do 15.000 vojnika kojima komanduju generali, rekao je El Pais. Letonija, Litvanija i Estonija su navodno tražile između 15.000 i 50.000 vojnika ukupno.
Sredinom juna, Rojters je, pozivajući se na diplomate i visoke zvaničnike vodećih zemalja NATO-a, izvestio da baltičke države neće dobiti traženo povećanje. Region je već bio domaćin oko 5.000 multinacionalnih vojnika pre ruskog napada na Ukrajinu u februaru.
Poljski ministar odbrane Mariusz Blaszczak potvrdio je ranije u nedelju da bi Varšava takođe želela da vidi grupu brigade NATO-a raspoređenu na svojoj teritoriji, dodajući da će bok bloka zahtevati „posebnu pažnju dugo vremena“.
NATO je takođe udvostručio svoje prisustvo u državama članicama koje se graniče sa Ukrajinom od početka ruske vojne operacije krajem februara. Zajedno, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Bugarska trenutno ugošćuju oko 40.000 vojnika NATO-a, navodi El Pais. Snage NATO-a u regionu takođe uključuju 130 borbenih aviona u maksimalnoj pripravnosti i 140 ratnih brodova, dodaje list. Američko vojno prisustvo u Evropi je takođe od februara poraslo sa 70.000 na 100.000.
Blok će drastično promeniti način na koji gleda na Rusiju dok ažurira koncept svoje strategije, izvestio je El Pais. Moskva je do sada bila definisana kao nacija koja „ne predstavlja pretnju“ za blok, dok su odnosi sa Rusijom opisani kao „strateški značajni“. Novi koncept bi Rusiju definisao kao „direktnu i neposrednu pretnju“ koja bi potencijalno mogla da napadne bilo koju državu članicu NATO-a, rekao je El Pais, pozivajući se na svoje izvore. Šef NATO-a Jens Stoltenberg je takođe rekao da će Rusija biti označena kao „pretnja“ u ažuriranju strategije.
U novoj redakciji pojaviće se i Kina, koja ranije nije bila prisutna u konceptu. To će biti nazvano „geostrateški i sistemski izazov“, oznaka koja ukazuje na nespremnost evropskih članica NATO-a da zaoštre odnose sa Pekingom, navodi El Pais.
