U Specijalnom sudu u Beogradu danas je čitanjem dokaza nastavljeno suđenje bivšoj državnoj sekretarki MUP-a Dijani Hrkalović, optuženoj da je iskorišćavanjem svog položaja kočila istrage i procesuiranje kriminalaca.
Dijana Hrkalović je danas nakon izvođenja pisanih dokaza u vezi sa Darkom Elezom, osuđivanim kriminalcem u BiH, rekla da u tim spisima nema njenog imena nigde, te da se jasno vidi da je mere za praćenje i prisluškivanje dao sudija Osnovnog suda u Novom Sadu.
Međutim, u optužnici se navodi da je ona dala usmeni nalog bivšem načelniku novosadske policije, optuženom Miloradu Šušnjiću, da stavi Eleza na fiktivne mere kako niko drugi ne bi mogao da ga prisluškuje.
Na kraju današnjeg ročišta, advokat Vladimir Đukanović, branilac Hrkalovićeve, zatražio je od suda da joj meru zabrane napuštanja boravišta, odnosno Beograda, zameni za meru zabrane napuštanja države kako bi mogla da obiđe roditelje koji žive u Požarevcu.
Sledeće suđenje zakazano je za 1. decembar, kada će biti saslušani tonski dokazi.
Na prethodnim ročištima, optužena Hrkalović, kao i Šušnjić i bivši načelnik za specijalne istražne metode Dejan Milenković, negirali su izvršenje krivičnih dela koja im se stavljaju na teret .
Hrkalovićeva je ranije negirala da poznaje vođu organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka, kao i da ima veze sa ubistvom Vlastimira Miloševića, 30. januara 2017. godine u centru Beograda.
Takođe je negirala navode da je naložila načelniku novosadske policije da Eleza stavi pod operativnu obradu kako bi ga zaštitila da ne mogu druge policijske uprave da ga nadziru.
NJen branilac Đukanović je ranije sudu predložio saslušanje tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića kao svedoka, kao i bivše više javne tužiteljke Nataše Krivokapić i bivšeg direktora policije Vladimira Rebića.
Sud je Hrkalovićevoj ukinuo kućni pritvor sa elektronskim nadzorom 6. juna u kojem je bila od 31. marta i odredio joj meru zabrane napuštanja boravišta.
Optužnim predlogom Tužilaštva za organizovani kriminal Hrkalovićeva se tereti zbog dva krivična dela – trgovina uticajem u produženom trajanju, zbog čega je tužilaštvo tražilo da joj sud izrekne kaznu zatvora od pet godina.
Za Milenkovića tužilac je tražio godinu dana zatvora, a za Šušnjića dve godine zatvora.
Hrkalovićeva se tereti da je 2018. godine naložila načelniku Milenkoviću da ne postupi odmah po nalozima sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu i postupajućeg tužioca, koji su tražili da im se dostavi automatska obrada mobilnog telefona Belivuka, u to vreme okrivljenog za ubistvo Vlastimira Miloševica 30. januara 2017. u Beogradu.
Kasnije je Belivuk pravosnažno oslobođen od tih optužbi, a sada je u pritvoru i optužen je za najbrutalnija krivična dela kao vođa kriminalne grupe „Principi“, među kojima je pet teških ubistava, dok se za još dva vode istrage.
Hrkalovićeva se tereti i da je sa bivšim načelnikom Policijske uprave Novi Sad Šušnjićem neovlašćeno prisluškivala Eleza, koji je nedavno izručen iz Srbije Bosni i Hercegovini zbog niza, tamo počinjenih, krivičnih dela.
Optužnim predlogom Hrkalovićeva tereti da je Šušnjiću nakon podnošenja krivične prijave Želimira Kreštelice 1. decembra 2017. godine protiv Eleza, tražila da se na mere tajnog nadzora stavi Elez.
Na taj način su, kako se sumnja, uticali da Elez ne dođe pod obradu drugih policijskih odeljenja, te da se spreči da se prema njemu obave druge mere poput tajne pratnje.
Sve navode krivičnih prijava protiv nje, Hrkalovićka je negirala na saslušanjima u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Šušnjić se takođe tereti za krivično delo trgovine uticajem, a Milenković za krivično delo zloupotreba službenog položaja.
