Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,00 odsto, a na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (4,75 odsto) i kreditne olakšice (7,25 odsto).
Kako se navodi u saopštenjuNBS, takva odluka Izvršnog odbora u skladu je i sa očekivanjem da će inflatorni pritisci u narednim mesecima početi da se smanjuju, osetnije od polovine ove godine.
Pritom, NBS zadržava mogućnost da, ukoliko bude potrebno, odnosno ukoliko kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju to budu zahtevala, nastavi pooštravanje monetarnih uslova i u narednomperiodu.
Navodi se da ublažavanju inflatornih pritisaka NBS kontinuirano doprinosi i očuvanjem relativne stabilnostikursa dinaraprema evru.
Odluka Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou doneta je u uslovima postepenog slabljenja troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i rešavanja problema u globalnim lancima snabdevanja.
Cene na svetskim tržištima energenata takođe su smanjene, pre svegaceneelektrične energije i prirodnog gasa.
To će oslabiti troškovne pritiske na globalnom nivou, što bi trebalo da doprinese i usporavanju domaće inflacije u narednom periodu.
Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima i dalje izražene globalne neizvesnosti.
Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike neophodna i u narednom periodu zbog i dalje prisutnih rizika -geopolitičkih tenzija, dinamike cena primarnih proizvoda i energenata i njihove buduće raspoloživosti, kao i još uvek relativno visoke bazne inflacije u mnogim zemljama.
Kako se navodi u saopštenju, zbog toga je moguće da period povišenih kamatnih stopa potraje nešto duže od prethodno očekivanog.
NBS navodi da je inflacija uSrbiji, u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, ostala je tokom prvog tromesečja na nivou od oko 16 odsto međugodišnje.
Takvo kretanje inflacije opredelili su povećani doprinosi cena hrane i očekivane korekcije regulisanih cena, dok je u suprotnom smeru delovao niži doprinos cena naftnih derivata.
Prema poslednjim projekcijama,Izvršni odboročekuje da će se od aprila inflacija naći na opadajućoj putanji, da će pad biti znatniji u drugoj polovini godine, tako da će na kraju ove godine inflacija biti dvostruko niža nego što je bila u martu, dok se povratak inflacije u granice cilja očekuje se sredinom 2024. godine.
Kada je u pitanju ekonomska aktivnost,NBSostaje pri svojoj projekciji realnog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije ove godine u rasponu od 2,0 odsto do 3,0 odsto, a taj rast podržavaju znatno povoljnija spoljnotrgovinska kretanja od početka ove godine od očekivanih.
