Od 1. januara 2023. godine, Srbija počinje naplatu dve nove ekološke takse: nacionalnog poreza na ugljen-dioksid i SIBAM poreza Evropske unije. Ove takse će se odnositi na proizvode iz oblasti aluminijuma, čelika, gvožđa, veštačkih đubriva, cementa, vodonika i električne energije. Stručnjaci, poput Željka Markovića, analiziraju kako će ove promene uticati na domaće proizvođače i uvoznike.
SIBAM, ili Mehanizam za prilagođavanje prekograničnih emisija ugljen-dioksida, obuhvata sve proizvode navedene ranije. Uvoznici iz zemalja koje nisu članice Evropske unije biće obavezni da plaćaju ovu taksu na robu koja prelazi 50 tona. Ova izmena je napravljena kako bi se olakšalo malim preduzećima i privatnim licima.
SIBAM taksa će se obračunavati na osnovu cena emisija u Evropskoj uniji, a ne postoji fiksna taksa. Umesto toga, iznos će se proračunavati kvartalno kao težinski prosek cena emisija na tržištu EU. Domaći porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte iznosi 4 evra po toni ugljen-dioksida i važi za domaće proizvođače.
Legislativa Evropske unije predviđa da se iznos SIBAM takse može umanjiti za iznos domaćeg poreza. Tako, na primer, ako je SIBAM taksa 80 evra, a domaći porez 4 evra, uvoznici će plaćati 76 evra. Ova regulativa ima za cilj da smanji teret na domaće proizvođače.
U decembru 2022. godine, Evropska unija je pružila dodatna pojašnjenja Srbiji u vezi sa SIBAM-om. Postoji mogućnost olakšica za električnu energiju, ali uz određene uslove, uključujući spajanje na unutrašnje tržište EU. Očekuje se da će to biti ostvareno tek početkom 2028. godine.
Posledice ovih taksi mogu se odraziti na smanjenje izvoza srpske robe, jer će ona postati manje konkurentna na tržištu EU. Preduzeća su se trudila da smanje emisije, ali zbog nacionalnog miksa proizvodnje električne energije, teško je očekivati značajne promene. Građani bi mogli osetiti posledice kroz eventualno povećanje cena proizvoda.
