Srbija je bogata jezerima, prirodnim i veštačkim, koje tokom cele godine mame zaljubljenike u prirodu. Da li zbog kupanja, ribolova ili druge vrste aktivnog odmora, ova jezera su nezaobilazna stavka u turističkoj ponudi zemlje.
Đerdapsko jezero je veštačko jezero koje se nalazi u istočnom delu Srbije i predstavlja prirodnu granicu između Srbije i Rumunije.
Od kada su dve zemlje 1972. godine izgradile hidrocentralu „Đerdap I“ , u tom delu Dunava omogućen je ribolov, plovidba, turizam.
Jezero je u najširem delu široko osam kilomatara, dugačko je 100 kilomatara, a duboko 100 metara i to je najveće jezero u Srbiji.
Ovaj deo reke Dunav proglašen je Nacionalnim parkom “Đerdap“ 1974. godine. I to je najveći nacionalni park u zemlji.
Park je bogat biljnim i životinjskim vrstama, kao i kulturno-istorijskim spomenicima. Najpoznatiji spomenik je Golubačka tvrđava u Golubačkoj klisuri. Golubački grad je zakonom zaštićen rezervat.
Perućačko jezero je veštačkog porekla. Zbog izgradnje hidroelektrane “Bajina Bašta“, reka Drina je pregrađena i tako je nastalo Perućačko jezero.
Jezero je duboko 60 metara, dugačko 54 kilometra, a široko i do 1.000 metara. Nadmorska visina jezera je 290 metara.
Perućačko jezero pretežno je smešteno u kanjonu reke. Tu je obala veoma strma, sa kamenim liticama i vertikalnim blokovima. Ovo jezero predstavlja prirodnu granicu između Srbije i Republike Srpske.
Jezero je uz planinu Tara i nalazi se u području Nacionalnog parka Tara .
U jezeru su pogodni uslovi za kupanje i ribolov, postoji i plaža.
Zlatarsko jezero ili jezero Kokin Brod je takođe veštačko jezero i nalazi se u dolini Uvca. Treće je po veličini u Srbiji, odmah posle Đerdapskog jezera i jezera Perućac.
Smešteno je na nadmorskoj visini od 880 metara i prosečna dubina jezera iznosi čak 75 metara. Temperatura vode u Zlatarskom jezeru nikada ne dostiže preko 21°C.
Jezero je omiljeno izletište mladih iz okolnih mesta koji spas od letnjih vrućina nalaze sunčanjem na pontonskoj plaži i plivanjem u bistroj vodi. Jezero je plovno te je moguće po njemu ploviti čamcima i rajski uživati.
Ovo jezero nalazi se ispod Stare planine, na jugu Srbije. Smatra se jednim od najlepših i najčistijih veštačkih jezera u Srbiji.
Smešteno je na 15 kilometara od Pirota, na nadmorskoj visini od 612 m i sa dužinom obalske linije oko 40 kilometara i pravo je mesto za uživanje.
Zbog velike dubine jezera, plivačima se savetuje oprez .
Ono po čemu je jezero takođe poznato je – sportski ribolov. Bogato je belom ribom, šaranom, karašem i deverikom, a ima i potočne pastrmke.
Jezero Zaovine je veštačko jezero koje se nalazi na planini Tari. Nastalo je pregrađivanjem toka Belog Rzava i izgradnjom brane u zaseoku Đurići kod sela Zaovine 1981. godine.
Jezero je akumulacija hidroelektrane Bajina Bašta u Perućcu sa kojom je povezano vertikalnim cevovodom. U slučaju niskog vodostaja reke Drine jezero se prazni i pokreće turbine hidroelektrane, dok u slučaju viška vode i poplavnih talasa voda se pumpa vertikalno u Zaovinsko jezero. Zbog toga nivo jezera dosta osciluje.
Postoje i četiri manja jezera iz kojih se voda sistemom spojenih sudova može pretakati u veliko jezero.
Vlasinsko jezero je najviše i jedno od najvećih veštačkih jezera u Srbiji. Nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, na Vlasinskoj visoravni.
Nadmorska visina na kojoj jezero leži je 1.213 metara.
Poznato je po izuzetno čistoj vodi, a okolo jezera su velike šume i planine.
Jezero je karakteristično po plutajućim tresetnim ostrvima. Ima ih dva: Dugi Del i Stratorija. Dugi del je nekada bilo poluostrvo, a Stratorija je bila tu i pre jezera. Plutajuća ostrva na jezeru su delovi kopna koji se pomeraju i nisu fiksirani za dno.
Na njima se nalaze breze i vrbe i stoga podsećaju na plutajuće oaze.
Jezero je odlično za ribolov i sportove na vodi. Najpoznatije ribe ovog jezera su pastrmka, grgeč, šaran, som…
Srebrno jezero se nalazi u istočnoj Srbiji, blizu Velikog Gradišta. Veštačkog je porekla a nastalo je 1971. godine, pregrađivanjem rukavca reke Dunav.
Dugačko je 14 kilometara, široko 300 metara a duboko 8 metara.
Srebrno jezero je veoma popularna destinacija i među ribolovcima, jer u njemu živi mnogo vrsta ribe.
Plaža Srebrnog jezera je uređena, ali tokom leta voda ume da bude lošeg kvaliteta za kupanje.
Zbog sedam jezera Belu Crkvu zovu grad jezera. Ceo kompleks je destinacija i za ribolovce i surfere, decu, mlade, porodice.
Godine 1904. počelo je iskopavanje i eksplotacije šljunka na području Bele Crkve. Vađenjem šljunka za industrijsku potrebu nastala su veštačka jezera, koja sada predstavljaju jednu od glavnih atrakcija opštine.
Najpopularnija od jezera su Gradsko jezero, Vračevgajsko, Šaransko i Šljunkara. Ostala jezera nisu urbanizovana i predstavljaju raj za ronioce i strastvene pecaroše, koji su u najvećem broju i posetioci ovih jezera.
Gradsko jezero se prostire duž leve strane puta za Kovin, uz zapadni obod Bele Crkve. Na severnoj strani je izgrađena betonska obala sa blagim prelazom ka većoj dubini iznad koje se nalazi restoran „Jezero”.
U produžetku od oko 300 metara nalaze se bungalovi. Prosečna dubina jezera je tri metra, a u toku maksimalnog vodostaja ne prelazi 6,5 metara.
Na jugoistočnom delu jezera nalazi se šljunkovita plaža dužine oko 80 metara koji posetioci rado koriste zbog blizine plivačkog, ronilačkog, vaterpolo kluba i skakaonice.
Neposredno iza istočne obale nalazi se auto-kamp sa 250 jedinica, kao i apartmansko naselje.
Palićko jezero je takozvani biser Vojvodine. Nalazi se na krajnjem severu Srbije, na samo osam kilometara od Subotice.
Palićko jezero je najveće jezero u Srbiji nastalo prirodnim putem. Jezero zahvata površinu od 4,6 km². Prosečna dubina jezera je 1,9 m, najveća je 3,5 m, a turistički sektor zahvata 3,8 km² sa tri posebne plaže.
Nažalost, kupanje na Palićkom jezeru nije dozvoljeno zbog zagađenosti, ali ono nudi i druge vidove zabave, sportske aktivnosti, ali i obilazak rezervata prirode, posmatranje ptica, pešačke ture i foto-safari.
Obala je veoma privlačna zbog svojih peščanih sprudova, staza za bicikliste, kao i poligona za učenje vožnje. Jezero je bogato ribom i to daje priliku zaljubljenicima u pecanje za aktivan odmor.
