Kako toplotni talas počinje da zahvata UK i upozorenje o toploti je na snazi, ljudi traže načine da se rashlade i smanje rizik od toplotnog udara – najtežeg oblika hipertermije, sa telesnom temperaturom iznad 40°C.
Starije odrasle osobe, oni sa osnovnim zdravstvenim problemima i veoma mladi su u najvećem riziku. Nešto od ovoga nastaje zato što mladi i stariji imaju manje efikasne telesne sisteme da odvode toplotu iz tela.
Stariji ljudi više zadržavaju toplotu od mladih jer njihove znojne žlezde ne funkcionišu dobro i njihova srca ne cirkulišu tako efikasno, pa se manje toplote gubi iz kože.
Znojenje je najsnažniji način na koji vaše telo može ukloniti toplotu. Kako znoj isparava, sa sobom nosi toplotu. Na vrućini ljudi mogu proizvesti između pola do dva litra znoja na sat.
Na temperaturama gde je temperatura vazduha iznad telesne temperature, toplota se može preneti sa vazduha na telo, što predstavlja dodatni izazov u uklanjanju toplote iz tela.
Osim znojenja, drugi glavni način na koji gubimo toplotu je vazodilatacija (proširenje krvnih sudova) u perifernim tkivima. U ekstremnim vrućinama, koža može primiti između šest i osam litara krvi u minuti kako bi pomogla da odnese toplotu od centralnih organa.
Većina načina na koji telo reaguje ima za cilj da udalji toplotu od glavnih organa i centralnog nervnog sistema kako bi se njihova temperatura održala na što bližoj 37°C.
Iako su znojenje i vazodilatacija efikasni, oni su ograničeni – posebno kada su temperature visoke nekoliko dana.
Najbolji načini za smanjenje temperature su oni koji podržavaju postojeće mehanizme tela za uklanjanje toplote.
Nanošenje hladne vode ili hladnog vlažnog sunđera na kožu je efikasno u uklanjanju toplote iz tela. Ovo je korisno za osobe sa ograničenom pokretljivošću i starije osobe.
Oni koji su u mogućnosti, mogu se tuširati ili kupati hladnom vodom. Dokazi sugerišu da je voda koja ima oko 26°C ili 27°C optimalna. Dovoljno je hladan da oduzme toplotu od tela, ali nije dovoljno hladan da izazove drhtavicu, što će stvoriti toplotu. (Potapanje u previše hladnu vodu takođe može izazvati hladni šok.)
Studije koje su proučavale francuski toplotni talas iz 2003. godine pokazale su da hlađenje (korišćenje vodene, hladne ili hladne kupke ili tuša, sunđeraste kade, mehaničkog ventilatora ili klima uređaja) može biti korisno i sprečiti smrti uzrokovane toplotom.
Led ili hladni paketi (vlažni peškir ili krpa dobro rade) mogu se naneti na telo. Prepone, pazuh, vrat, čelo, ručni zglobovi i torzo su sve oblasti koje imaju mnogo krvnih sudova blizu površine. Ohlađena krv se zatim može vratiti u glavne organe kako bi snizila temperaturu u jezgru.
Led ili paketi leda treba da budu umotani u peškir ili nešto slično da se koža ne bi opekla. Ako ih na svakih deset minuta skidate sa tela biciklom, smanjujete rizik od povreda.
Delimično punjenje boce sa toplom vodom i stavljanje u zamrzivač, za upotrebu pred spavanje, ili stavljanje jastučnica u plastičnu kesu i zamrzivač da se ohlade za spavanje takođe može pomoći noću.
Nedavna studija je pokazala da ventilatori mogu poboljšati isparavanje znoja iz tela, ali ne dovoljno značajno da pomognu u smanjenju osnovne telesne temperature. A to postaje još manje kada se temperatura okoline podigne iznad 33°C, ili kod starijih ljudi i onih sa smanjenom sposobnošću znojenja.
Dokazi sportskih performansi koji su vežbali na temperaturama od 28°C pokazali su da su ohlađene tečnosti na temperaturi frižidera bile bolje u snižavanju temperature jezgra od leda ili temperaturno neutralnih tečnosti na 37°C.
Ispijanje toplih napitaka aktivira mehanizam tela da se ohladi, ali to će ukloniti preko potrebnu tečnost iz organizma ako niste dovoljno pili, pa su rashlađena pića verovatno najbolja u ovoj situaciji.
Sve ove stvari su efikasnije u hladnijem osenčenom području kako bi se povećao temperaturni gradijent između tela i temperature okoline. Ako ih isprobate na suncu, verovatno će biti manje efikasni jer je ambijentalni vazduh topliji na suncu, što znači da ima manje kapaciteta za odvođenje toplote ili se to dešava sporije.
Sve u svemu, međutim, dokazi sugerišu da je uranjanje (ledene) vode najefikasniji način za hlađenje — što se kod kuće najlakše može uraditi uranjanjem stopala ili ruku u hladnu posudu sa vodom. Potapanje u vodu je način na koji mnoge životinje po vrućem vremenu i klimi smanjuju svoju telesnu temperaturu stajanjem u vodi, tako da je to dobra tehnika i za ljude.
Ali ako to ne možete da uradite, isparavanje (magla i ventilator) je sledeće najefikasnije.
