Astronomi su otkrili najveću strukturu u svemiru do sada, nazvanu Kipu, po inkanskom sistemu merenja. Ovaj superklaster sadrži neverovatnih 200 kvadriliona solarnih masa i proteže se na više od 400 megaparseka, što je više od 1,3 milijarde svetlosnih godina. Njegova ogromna masa i veličina imaju značajan uticaj na naše razumevanje svemira, evoluciju galaksija i tačnost kosmoloških modela.
Prema novom istraživanju, Kipu i slične superstrukture menjaju kosmološka merenja kroz gravitacione efekte, poput izobličenja slika neba i uticaja na pozadinsko kosmičko zračenje. Njihova gravitacija utiče na kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje (CMB) kroz Integrisani Sačs-Volfeov efekat, stvarajući fluktuacije koje otežavaju precizno tumačenje ostataka Velikog praska.
Pored toga, superstrukture menjaju merenja Hablove konstante, ključnog parametra za određivanje brzine širenja svemira. Ogromna masa ovih struktura utiče na lokalna kretanja galaksija, što komplikuje razdvajanje kosmičke ekspanzije od lokalnih brzina kretanja, poznatih kao strujanja galaksija.
Istraživači su otkrili Kipu i još četiri superstrukture u rasponu od 130 do 250 megaparseka koristeći rendgenska zračenja galaktičkih klastera. Ovi klasteri sadrže hiljade galaksija i velike količine vrelog gasa koji emituje rendgenske zrake, omogućavajući precizno mapiranje gustih regiona kosmičke mreže.
Superstrukture sadrže 45% svih galaktičkih klastera, 30% galaksija i 25% ukupne materije, dok zauzimaju samo 13% ukupnog zapreminskog prostora. Njihova prisutnost izaziva izazove u kosmologiji jer mogu izmeniti opažanja i stvoriti prividne anomalije koje testiraju naše trenutne teorijske modele.
Simulacije bazirane na ΛCDM modelu kosmologije takođe reprodukuju formiranje superstruktura poput Kipua, što potvrđuje da se uklapaju u trenutne teorijske okvire. Međutim, njihovo dugoročno postojanje nije trajno – u budućnosti će se fragmentisati na manje gravitaciono povezane strukture.
Ova otkrića naglašavaju važnost proučavanja velikih struktura u svemiru kako bismo poboljšali razumevanje njegovog razvoja i sudbine. Dalja istraživanja će se fokusirati na uticaj ovih struktura na evoluciju galaksija i preciznije kosmološke modele, čime će se poboljšati naše razumevanje svemira u celini.
