Mreža za restituciju saopštila je danas da će ukidanje naknade za konverziju prava korišćenja gradjevinskog zemljišta u pravo svojine biti poklon, ekstremno bogatim pojedincima i da će od predsednika Srbije Aleksandra Vučića tražiti da ne potpiše izmenjeni Zakon o planiranju i izgradnji.
„Mreža za restituciju u Srbiji uputiće dopis predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sa zahtevom da ne potpiše izmene Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko odredbe o ukidanju naknade za konverziju ne promeni Vlada Srbije ili poslanici“, navedeno je u saopštenju.
Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji 4. maja, a njime je predvidjeno ukidanje naknade za konverziju prava koriščenja u pravo svojine na gradjevinskom zemljištu za privredna duštva i druga pravna lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uredjuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak.
Mreža za restituciju je ocenila da bi usvajanje predloženih odredbi „predstavljalo poklon Srbije koji se može meriti desetinama milijardi evra, licima koja su do sada predstavljala oličenje nasleđenih monopola iz komunizma i konstantno iznošenje kapitala iz Srbije“.
Posebno, kako je navedeno, zabrinjava činjenica da se i dalje ne zna koja bi se površina teritorije Srbije na takav način prenela u privatnu svojinu šačice privilegovanih, pošto je i dalje nerešeno pitanje da li je reč o 5.000 lokacija ili 5.000 hektara zemljišta.
Nije poznato, kako je istakla Mreža, ni da li su ta pravna lica već uveliko fiktivnim hipotekama i na drugi način, te delove teritorije Srbije već otuđili u korist trećih lica.
„Na osnovu najnovijih podataka o evidenciji građevinskog zemljišta, nesumnjivo se može zaključiti da je javno građevinsko zemljište u svojini Srbije i lokalnih samouprava, dominantno nepopisano u javnu bazu Direkcije za imovinu, iako ta obaveza postoji već 28 godina“, navelo je to Udruženje gradjana za povraćaj oduzete imovine.
Najveća pljačka građevinskog zemljšta sprovedena je, kako je navedeno, 25. decembra 1958. godine kada je tadašnja skupština FNRJ donela Zakon o nacionalizaciji, kojim je oduzeta imovinu od skoro dva miliona lica i preneta u „faktičku svojinu komunističke partije“.
