Manje od 20 dana ostalo je do sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj će biti razmatrana Rezolucija o genocidu u Srebrenici. U naporu da spreči usvajanje ove rezolucije, Srbija je formirala tim na inicijativu predsednika Vučića, koji je najavio da će lično razgovarati sa brojnim liderima o toj temi.
Ambasador Vladislav Jovanović, sa dugogodišnjim iskustvom u Ujedinjenim nacijama, predlaže diplomatsku borbu „oči u oči“ umesto putem diplomatskih nota. Prema njegovim rečima, brzo osposobljavanje specijalnih izaslanika predsednika koji će putovati po zemljama trećeg sveta može biti ključno u preokretanju glasanja u korist Srbije.
Da bi Rezolucija dobila podršku, potrebno je da za nju glasa više od 130 članica UN. Jovanović ističe da političari sa širokom političkom kulturom i dobrim poznavanjem engleskog i francuskog jezika mogu biti od ključnog značaja u ovom procesu.
Ova Rezolucija, koja bi prošla gotovo deceniju nakon što je o njoj odlučivano u Savetu bezbednosti, neće imati pravnoobavezujući karakter, ali bi mogla imati ozbiljne posledice. Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević upozorava da bi označavanje RS i srpskog naroda kao genocidnih moglo imati dalekosežne posledice.
Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental“, tvrdi da prema originalnoj definiciji genocida događaj u Srebrenici nije bio genocid, što dodatno komplikuje ovu situaciju.
U Srbiji je 2010. godine usvojena Deklaracija kojom se osuđuje zločin u Srebrenici, s nadom da će i drugi organi u regionu isto postupiti.
