Može li nam ChatGPT pomoći da formiramo lične narative?

Može li nam ChatGPT pomoći da formiramo lične narative?

Istraživanja su pokazala da lični narativi – priče koje sami sebi pričamo o svojim životima – mogu igrati ključnu ulogu u identitetu i pomoći nam da shvatimo prošlost i sadašnjost. Istraživanja su takođe pokazala da pomažući ljudima da reinterpretiraju narative, terapeuti mogu voditi pacijente ka zdravijim mislima i ponašanju.

Sada su istraživači iz Centra za pozitivnu psihologiju na Univerzitetu u Pensilvaniji testirali sposobnost ChatGPT-4 da generiše individualizovane lične narative zasnovane na mislima o toku svesti i demografskim detaljima učesnika, i pokazali su da ljudi smatraju da su odgovori jezičkog modela tačni.

U novoj studiji u Časopisu pozitivne psihologije, Abigail Bliler i Martin Seligman otkrili su da je 25 od 26 učesnika ocenilo odgovore generisane veštačkom inteligencijom kao potpuno ili uglavnom tačne, 19 je ocenilo narative kao veoma ili donekle iznenađujuće, a 19 je navelo da su naučili nešto novo o sebi.

Seligman, profesor psihologije u porodici Zellerbach, direktor je Centra za pozitivnu psihologiju, a Bliler je njegov menadžer istraživanja.

„Ovo je redak trenutak u istoriji naučne psihologije: veštačka inteligencija sada obećava mnogo efikasniju psihoterapiju i treniranje“, kaže Seligman.

Za svakog učesnika, istraživači su hranili ChatGPT-4 snimljene misli o toku svesti, koje je Bliler uporedio sa dnevničkim zapisima sa jednostavnim mislima kao što su „gladan sam“ ili „umoran sam“.

U drugoj studiji koja je istovremeno objavljena u časopisu Časopisu pozitivne psihologije, oni su u ChatGPT-4 ubacili pet narativa ocenjenih kao „potpuno tačni“, zatražili specifične intervencije i otkrili da je chatbot generisao veoma uverljive strategije i intervencije za treniranje.

„Pošto obučavanje i terapija obično uključuju mnogo početnog vremena provedenog na utvrđivanju takvog identiteta, izvođenje ovoga automatski iz 50 misli predstavlja veliku uštedu“, pišu autori.

Priče o sebi, način na koji ljudi govore o putovanju svog života i o tome ko su, zaista me je povuklo u psihologiju. Shvatio sam da ovi narativi utiču na naše ponašanje, način na koji gledamo na svet i druge, i, što je najvažnije, na naše blagostanje.

Jedna stvar o kojoj smo Marti [Seligman] i ja mnogo razgovarali je: Kako da saznamo šta su naši narativi? Narativi pomažu da se izgradi koherentna priča, da se shvati smisao svega u našim životima.

Otkrili smo da je ChatGPT bio u stanju da, sa samo 50 takvih misli i vrlo osnovnim demografskim informacijama, iznese veoma tačnu i detaljnu ličnu priču. Ovo bi moglo biti sredstvo za pomoć ljudima da steknu samouvid. Ovo vidimo kao nešto što se može koristiti u terapijskom kontekstu, a ne kao nešto što bi zamenilo terapeuta.

Može li trener to da koristi da bi pomogao boljem razumevanju klijenta i da li klijent zauzvrat može bolje da razume sebe? Nadamo se da postoji ovaj recipročan odnos, gde ovo ubrzava proces dostizanja međusobnog razumevanja, tako da može da se odvija duboki rad.

Zaista sam zaslužan za Martija [Seligmana]. On je tako dugo bio lider u oblasti pozitivne psihologije. Za mene je on uzor radoznalosti, posebno kada je reč o najsavremenijim tehnologijama, tako da je zaista zaokupljen stvarima koje ljudi rade sa veštačkom inteligencijom i psihologijom.

Ideja je potekla iz serije diskusija koje smo vodili oko mog interesovanja za lične narative, pitajući se, koje su stvari koje sebi dosledno govorimo? Može li nam to dati prozor u narative koji se vrte u glavama ljudi? Može li AI biti od koristi ovde?

Nismo dali nikakav opis šta bi trebalo da bude sadržaj misli, samo da bi trebalo da budu prilično automatske. Tražili smo da ljudi pokušaju da ih ne uređuju u svojim mislima. Dali smo im mogućnost da je snime putem glasovne beleške ili zapišu u Vord dokument ili aplikaciju Beleške. Kako god da su to odlučili, dali smo im 48 sati da sakupe samo 50 njih.

Zasnovali smo to na literaturi. Postoji mnogo terapijskih intervencija zasnovanih na dokazima, a ono što mašina radi je da bira one koje izgledaju najprikladnije narativnom identitetu. Ovo istraživanje je istraživačko; postoji apsolutno potreba da se nastavi istraživanje i da se ovo primeni sa trenerima.

Eto gde smo sada, dajući ovo u ruke trenerima. Upravo smo započeli saradnju kako bismo saznali da li su terapija i koučing efikasniji kada im pomognu naše nove metode.