U saopštenju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) navodi se da je privredna aktivnost u Srbiji usporila zbog spoljnih i domaćih izazova. Inflacija je opala na 2,9 procenata u septembru, zahvaljujući ograničenjima cena hrane i osnovnih potrepština. Očekuje se da će se deficit bilansa tekućih transakcija povećati na oko 6 procenata BDP-a.
Projekcije vraćanja rasta na nivo od 3 odsto u 2026. godini donete su na osnovu povećanja raspoloživog dohotka domaćinstava i povoljnih kreditnih uslova. Rizici po projekcije su na negativnoj strani, a prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a moglo bi da oslabi ekonomsku aktivnost. Fiskalni i eksterni baferi, uključujući visoke devizne rezerve, ublažavaju rizike.
Održavanje oprezne makroekonomske politike je ključno za očuvanje kredibiliteta. Ograničenje fiskalnih deficita na 3,0 procenata BDP-a uspostavlja ravnotežu između tekuće potrošnje i investicija. Vlasti Srbije jačaju upravljanje javnim investicijama kroz analizu troškova i koristi.
Vlasti su opredeljene za unapređenje fiskalne transparentnosti i napreduju ka izradi prvog izveštaja o poreskim rashodima. Reformama u energetskom sektoru potrebni su dodatni napori za obezbeđivanje finansijske održivosti. Srbija sprovodi ključne energetske investicije, a prioritet će biti najisplativiji projekti.
Trenutni stav monetarne politike podržava makroekonomsku stabilnost. Vlasti bi trebalo da prate potencijalne rizike od porasta inflacije. Tim MMF-a pozdravio je nameru vlasti da ukine ograničenja cena do kraja februara. Tim je boravio u Beogradu od 22. oktobra do danas, razgovarajući o drugoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politika.
