„Protest studenata u Srbiji je škola demokratije – od učesnika pravi građane. A Evropska unija, koja je na strani Vučića, studentima nije bitna“, piše švajcarski Noje cirher cajung.
„Po čemu se meri uspeh jednog političkog pokreta?“ – pita na početku članka o studentskim protestima u Srbiji izvrstan poznavalac prilika u regionu Andreas Ernst. Za švajcarski Noje cirher cajtung (NZZ) on navodi da „protest predvođen studentkinjama i studentima već tri meseca Srbiju drži u stanju ushićenja kakvo nije viđeno još od demonstracija protiv Slobodana Miloševića pre četvrt veka“.
Blokadama institucija, saobraćajnica i velikim skupovima, protesti povremeno parališu javni život, piše dalje autor: „Ali, ako pažljivo pogledate, u suštini se događa suprotno: studenti po prvi put stvaraju javni prostor u kojem sebe prepoznaju kao odgovorne građane svoje zemlje. Pokret je kreativan, duhovit, potpuno nenasilan – i neverovatno istrajan.“
Švajcarski list navodi da „mnogi posmatrači izražavaju poštovanje prema odlučnosti studenata, koje podržavaju stotine hiljada građana. No, sve češće se među pohvalama javlja i skepticizam. Kako se može slomiti Vučićeva moć? Državnim udarom snaga bezbednosti? Nemoguće. Na izborima? Malo verovatno, sve dok Vučić sve kontroliše“.
„Skeptici ipak previđaju nešto ključno“, smatra Andreas Ernst i konstatuje „Ovaj pokret je već postigao ogroman uspeh – politizovao je čitavu generaciju mladih ljudi koja je smatrana pasivnom i apolitičnom. Činilo se da je njihova najveća ambicija – odlazak u Evropu.
Doduše, ovaj pokret još nije promenio sistem, ali je promenio učesnike pokreta. Oni su izgubili strah, u debatama su naučili da artikulišu svoje mišljenje, a zahvaljujući organizaciji da ostvaruju konkretne ciljeve. Protest je škola demokratije – od učesnika pravi građane“, piše NZZ.
Autor primećuje da „u moru zastava i transparenata koji preplavljuju ulice srpskih gradova nešto upada u oči – nigde, ali baš nigde, nema zvezdica Evropske unije. Politička Evropa je odsutna. Kakva razlika u odnosu na proteste u Gruziji, gde se plavo-zlatni simbol EU vidi na svakom koraku!“
„Za razliku od Gruzijaca, mladi u Srbiji od EU ne očekuju ništa. Priče o evropskoj perspektivi Srbije odavno više niko ne sluša. Za proces emancipacije mladih Srpkinja i Srba, ta samoproklamovana zajednica vrednosti jednostavno nije bitna“ piše dalje NZZ i konstatuje:
„A tamo gde EU igra ulogu u zemlji, ona je na Vučićevoj strani: podržava njegov projekat rudnika litijuma, za koji većina građana veruje da će ozbiljno oštetiti životnu sredinu i ne protivi se njegovom autoritarnom režimu, sve dok on uredno isporučuje municiju Ukrajini“.
