Dvadesetšestogodišnji Željko Jelisavčić iz Užica, da bi pomogao sedmočlanoj srpskoj porodici Marinković iz okoline Skoplja, korača ka manastiru Ostrog, prenosi Nova.rs.
Za Nova.rs kaže da se na hodočašće odlučio zbog sebe, ali da je motiv više bio da pomogne porodici koja živi u siromaštvu u jednoj prostoriji nalik šupi. Veruje da će humani ljudi uspeti da prikupe 50 hiljada dolara, koliko je potrebno da ova porodica dobije uslove za život, dostojne svakog čoveka.
Porodica Marinković, iz Gornjana kod Skoplja, živi u uslovima koji su za najveći broj ljudi nezamislivi. Dosta je porodica kojima Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ pomaže ali priča o porodici Marinković, koju su na svojoj Instagram stranici objavili pre mesec dana, uznemirila je njihove pratioce, među njima Željka. Hodočašće, koje je već isplanirao, odlučio je da posveti njima.
„Uslovi u kolima živi ta porodica su katastrofalni, to nije kuća, ti je više šupa. Tu žive četiri dečaka, jedna devojčica i njihovi roditelji. Kada sam saznao da oni po dva-tri dana nemaju ni hleba da jedu, to mi je bilo nezamislivo. Ima ljudi koji žive teško, u trošnim kućama, ali u toliko lošim uslovima, to je baš katastrofa. Oni svi žive u jednoj maloj prostoriji gde imaju dva kauča, jedan šporet i jedan sto. Kada jedu, njih četvoro sede na kauču, a ostali na ciglama, nemaju ni stolice. Zamislite kada neko kaže da im nikada nisu došli gosti u kuću, a deca sanjaju o svojoj sobi, da ih druga deca ne zadirkuju i ponižavaju, da i oni mogu da se druže kao sva ostala deca. Rođendane slave sa jednim litrom soka koji sipaju do pola čaše, to je toliko tužno i potresno, da ne znam kog čoveka ta priča ne bi ganula“, rekao je za Nova.rs Jelisavčić sa kojim smo razgovarali za vreme njegovog kratkog predaha.
Do ideje da krene na hodočašće, Željko je došao tokom Vaskršnjeg posta, a kada je, na Veliki petak od svog sveštenika dobio blagoslov, bio je siguran da će to i ostvariti.
„O tome nisam nikom želeo da govorim, a onda sam odlučio da, kada već idem, ujedno to hodočašće bude i humanitarno. Ja sam u ovome za javnost nebitan, to je nešto moje lično, ali govorim o tome u nadi da će ljudi, koji su u mogućnosti, razumeti cilj ovog hodočašća i da će doprineti da porodica Marinković povrati svoje dostojanstvo i da ta deca odrastaju u uslovima koji pripadaju svakom detetu. Želja mi je da oni žive svoje detinjstvo i da nemaju brige koje ne pripadaju njihovim godinama“, prepun nade priča Željko.
Na put su ga u nedelju ispred crkve Svetog Đorđa ispratili njegovi najbliži i vernici. Svaki dan prelazi oko 40 kilometara, a posle pet dana stigao je do Šavnika. Do Ostroga se nada da će stići sutra u popodnevnim satima.
Velike vrućine prate Željka na njegovom hodočašću, ali sve to vidi kao iskušenje. Sve u šta se uzdao jeste vera u Boga, želja da pomogne onima koji za pomoći vape i kondicija koju ima zahvaljujući fudbalu koji trenira.
Željko je završio Saobraćajni fakultet, radi u jednoj beogradskoj kompaniji, a da bi otišao na ovo hodočašće, uzeo je godišnji odmor. Kaže da su njegove kolege saznale za njegov put tokom ovih nekoliko dana, a najviše ga raduje što će se i oni uključiti i pomoći Marinkovićima. Usput nailazi na veliku podršku ljudi, pa su ga neki nagradili obrokom ili prenoćištem.
Oni koji žele da pomognu porodici Marinković, ali i da saznaju nešto o njima mogu to učiniti putem linka, a u napomeni naznačiti – hodočašće za Marinkoviće.
