Još od najranijih školskih dana, generalno prihvatamo ideju da neki ljudi uče brže od drugih – ali, prema novoj studiji, ispostavilo se da zapravo učimo veoma sličnom brzinom s obzirom na iste mogućnosti.
Istraživači su pogledali 1,3 miliona „interakcija učenika“ kroz različite softverske alate za učenje koje koristi 6.946 učenika, od onih koji su kasnili u osnovnoj školi do studenata. Prikupljeni podaci pokrivali su različite teme i više formata, uključujući onlajn kurseve i obrazovne igre.
Nova analiza je otkrila da su polazna tačka za učenike i njihova prilika da praktikuju ono što su usvojili imali najveći uticaj na njihov akademski učinak, a ne na bilo kakvu stopu učenja.
„Podaci su pokazali da praznine u postignućima potiču iz razlika u mogućnostima učenja i da bolji pristup takvim mogućnostima može pomoći da se te praznine poprave“, kaže Ken Koedinger, kognitivni psiholog sa Univerziteta Karnegi Melon u Pensilvaniji.
„Ovo je dodatna potvrda da ove obrazovne tehnologije mogu da obezbede povoljne uslove za učenje koji olakšavaju učenje nečeg novog, poput drugog jezika, naučnog ili matematičkog koncepta.
Istraživači su želeli da dobiju odgovore na tri pitanja: Koliko je prakse potrebno da bi se nešto naučilo? Koliko se početni učinak razlikuje među učenicima? I koliko se učenici razlikuju u stopi učenja?
U proseku, učenicima je bilo potrebno sedam prilika da nešto nauče, iako se to razlikovalo od pojedinaca. Nova studija je pokazala da se ova varijacija više svodi na to odakle su učenici polazili, a ne na njihovu sposobnost da brže uče.
Istraživači kažu da je takođe važno biti u mogućnosti da se aktivno angažujete sa iskustvima učenja. Obrazovni alati uključeni u studiju podsticali su interaktivnost i bili u mogućnosti da pruže trenutne povratne informacije studentima, što je takođe pomoglo.
„Svi smo videli slučajeve u kojima neko dođe do ishoda učenja pre nego vršnjak – jedan učenik dobije peticu iz algebre, a drugi peticu“, kaže Keodinger. „Ali ono što obično ne pratimo je odakle su počeli.“
„Naši rezultati nisu u suprotnosti sa tim da ljudi završavaju na različitim mestima, ali obračun otkuda učenici polaze može nam mnogo reći o tome gde će završiti.
Tim sugeriše da naš mozak može da krene različitim „mentalnim putevima“ da bi nešto naučio, što znači da naše stope učenja nisu previše različite – svi možemo doći do iste tačke na način koji najbolje odgovara našim iskustvima i znanju.
To je potkrepljeno studijom: Tamo gde su postojale razlike u stopi učenja, one su bile izraženije u jezicima, koji zahtevaju mnogo učenja napamet ili pamćenja. Prethodne studije su takođe uočile različite vrste mentalnih aktivnosti prilikom učenja istih informacija, što sugeriše personalizovan pristup.
Sve ovo je korisno u pronalaženju najboljih načina za prenošenje znanja i uspostavljanje obrazovnih kurseva. Mnogi faktori su u igri kada je u pitanju učenje, uključujući način na koji se prilagođavamo svojim greškama, ali istraživači koji stoje iza najnovije studije žele da naglase da smo svi sposobni da učimo.
„Bez obzira ko ste, možete to da uradite“, kaže sistemski naučnik Paulo Karvaljo sa Univerziteta Karnegi Melon.
„Možda ste imali manje prethodnih prilika u svom životu, pa će možda u početku biti teže nego drugim ljudima, ali ćete napredovati jednako kao i bilo ko drugi sve dok se toga držite.“
