„Ljudi neće da prihvate istinu zato što je život u laži obično lakši, prividno. I zato se i trude da nas drže u lažima. A do istine je relativno lako doći…“, rekao je Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda i pisac, u razgovoru sa novinarima na promociji svog novog romana „Rudnik“, koja je održana u restoranu „Kuća“ u Valjevu.
„Dugo sam razmišljao o tome da ovu priču ispričam, a ona je zapravo preispitivanje toga koliko zakopavamo, koliko skrivamo, koliko trpamo ispod površine i šta se dešava kada to počne da izlazi napolje, šta raste iz takve zemlje“, ukazao je Majić odgovarajući na pitanje novinara odakle inspiracija za knjigu.
Sudija Majić je saglasan da je njegova priča metafora o svemu onome što se dešavalo i dešava u našem društvu.
„I u društvu, a čini mi se i kod mnogih pojedinaca. Jer to što pokazujemo sklonost za pokopavanje u društvu, često pokazujemo i sklonost za zatrpavanje sopstvene podsvesti i prihvatanje stvari koje ne bi trebalo prihvatiti. Kao što se u romanu „Rudnik“ pojavljuje ta priča izlaska iz zemlje tako se svakom pojedincu može postaviti pitanje o čemu sve moramo da ćutimo i šta sve moramo da pokopavamo, da bismo se pravili normalni“, rekao je.
Na pitanje novinara koliko je danas teško doći do istine za kojom očigledno traga i želi da je približi ljudima i zbog čega ljudi neće da prihvate tu istinu, Majić je odgovorio:
„Zato što je život u laži obično lakši, prividno. I zato se i trude da nas drže u lažima. A do istine je relativno lako doći, samo treba pratiti sopstveno biće, sopstvena osećanja, potruditi se malo i pronaći informacije. Mnogi se trude da nam to otežaju, ali ako se čovek opredeli za to da traži istinu onda to postaje moguće. Ali, ako se ne opredeli, ako prihvata da ga opsenari razni drže u magli onda živi na tim njihovim opsenama, i onda je jako teško zakoračiti“, smatra Miodrag Majić .
Na promociji nove knjige sudije i pisca Majića u Valjevu bile su prisutne uglavnom njegove kolege iz pravosuđa i novinari.
