„Poziv da se bojkotuje rad Skupštine uputilo je nekoliko fakulteta, ne i svi univerziteti. I opozicija je rekla da će sednicu bojkotovati. To znači da nije ispunila svoju reč, a pitanje je zašto svi, osim DS, DSS i Ekološkog ustanka? Prihvatiti bojkot sednice nije nužno ni dobra ali ni loša stvar. I zato se postavlja pitanje, zašto nije bilo više promišljanja u redovima opozicije ako nisu bili spremni na taj ustupak“, kaže za N1 politički konsultant Dušan Milenković.
Milenković navodi da ako se govori o ujedinjenju i saradnji svih političkih aktera koji se zalažu za smenu vlasti, onda je poziv za bojkot rada Skupštine Srbije trebalo da bude u fomri sastanka ili dogovora.
„Ovako, javni poziv je samo vrsta pritiska. Studenti, kao najmoćniji akteri mogu to da urade, kao i neki sa druge strane. Treba da govorimo i o vanparlamentarnoj opoziciji jer i ona isto treba da učestvuje u tim razgovorima. I taj sastanak treba da bude iza zatvorenih vrata“, rekao je Milenković.
Razloge koje predstavnici opozicije koji učestvuju u radu Skupštine navode za svoje učešće na sednici, Milenković vidi kao argument koji je u ovom trenutku slab.
„I sami neki poslanici opozicije navode da se politika danas vodi na ulici. I zato su njihovi argumenti za učestvovanje na sednici sada slabiji. Oni govore, na primer, da žele da dopru do građana koji nisu na društvenim mrežama, ali ja nisam siguran koliko to dopire do njih i koliko ljudi gleda Skupštinu na RTS2. Ono što sam siguran je da su društvene mreže sve moćniji izvor informisanja kada je reč o politici“, smatra politički konsultant.
Dodaje i da će vlast i na svim drugim sednicama u svim lokalnim skupštinama u Srbiji iskoristiti na bilo koji način.
„I tu nema puno toga što ljudi iz opozicije, a koje podržavaju građani na lokalu mogu da urade. Međutim, postoji nešto drugačiji način postupanja lokalnih opozicionih aktera, jer u nekim gradovima i opštinama se građani okupljaju i pokušavaju da ometaju održavanje sednica. Toga, međutim, nema u Beogradu kada je reč o republičkoj Skupštini. Ali, nije ni bilo ni jednog takvog poziva građanima ni od opozicije, a ni od studenata“, objašnjava sagovornik N1.
Na pitanje, zašto opozicija sve manje govori o raspisivanju izbora, kaže da to „nije pitanje za njega“.
„Primetio sam da se o tome više ne priča toliko. Ali idete na sednicu i ‘izlazite’ na Javni servis, onda bi možda bi bilo dobro da se o tome govori više. Svim političkim akterima to treba da bude tema broj jedan. I ako su svi podržali taj poziv studenata bilo bi logičnije da se taj zahtev češće čuje iz poslaničkih klupa. Takođe, pritisak bi trebalo da bude jak, kao što je bio u decembru prošle godine, kao i u februaru i martu, i tokom leta. To su pritisci koji mogu da izazivaju lančane reakcije i da nateraju jednog čoveka da raspiše izbore. Ako se čeka njegova kalkulacija bojim se da izbora neće biti do 2027. godine“, smatra Milenković.
Kaže da mnogi građani Srbije očekuju da od novembra poraste intenziteta protesta.
„Čini mi se, prema onome što sam čuo i vidim, da će 1. novembra u Novom Sadu biti veliki skup i da će izazvati eksploziju emocija. A kao posledicu toga, od vlasti se može očekivati sve i svašta. Ipak, za njih bi bilo najbolje je da smanje represiju, a ne da pojačavaju vatru. Do sad se pokazalo da ipak nisu sposobni za to. Kada je reč o ekonomiji u zemlji, ako priča sa NIS-om eksplodira, to će u potpunosti ogoliti njihovu nesposobnost da utiču na ekonomiju i to će biti veoma loše i za njih ali i za državu“, zaključio je politički konsultant Dušan Milenković.
