Ta strahota koja se desila u Novom Sadu 1. novembra je bila kap koja je prelila čašu narodnog nezadovoljstva. Niko nije očekivao da će se studenti tako veličanstveno podići, zabarikadirati na svojim fakultetima i pokazati kakvu jasnu volju, ciljeve i zahteve uspostavljene ovoj vlasti imaju. Ali to vam je omladina, ona traži svoje mesto pod suncem, svoje pravo na slobodu, na mišljenje, i stav, rekao je za N1 istoričar Milan St. Protić.
„Vi vidite da u toj novoj generaciji ima toliko jasnoće u mislima i držanju da smo svi time očarani i oduševljeni. To znači da ova zemlja ima budućnost. I kolika god da je presija ove vlasti i ispiranje mozgova na sve načine, mladi idu svojim putem i nemaju zadrške kad krenu. Nadam se da ih ništa neće poremetiti jer vreme koje ide pripada njima, toj deci koja danas blokiraju svoje fakultete i traže da se Srbija menja“, naveo je St Protić u emisiji Dan uživo.
On je objasnio da kada jedna vlast postane toliko bezobrazna i osorna, kada misili da je uvek i o svemu upravu, da joj je sve dozvoljeno i svako sredstvo opravdano onda se dešavaju strahote.
Protić istče da je najvažnije izvršiti pritisak na predsednika Srbije.
„Sistem je veom prost, jedan čovek odlučuje o svemu i on je odgovoran za sve. Sve drugo ne udara u pravu metu. Ja sam opoziciju nedavno pohvalio ali izgleda da su se opet malo izgubili. Politička artikulacija podrazumeva da se ide pravo u metu. Koliko god da je predsednik moćan i jak, nije neoboriv. Nije on nedodirljiv i bezgrešan kako sebe predstavlja. On nam daje toliko materijala koještarijama na dnevnoj bazi da bi prosto bilo zadoivoljstvo nervirati ga po ceo dan. A onda ga suočiti sa njegovim krivicama, greškama, promašajima, glupostima, besmislicama, ogrešenjima i zatevati da se povuče ili mu reći da će biti sklonjen s vlasti“, istakao je Milan St Protić.
Na pitanje da li su se ljudi oslobodili straha, Protić odgovara:
„Jedan strah je pobedio drugi. Suočenje sa fizičkom opasnošću, da vam se nadstrešnica može srušiti na glavu. I taj strah za život je pobedio onaj drugi koji je konformizam, jer je stah od gubitka života mnogo strašniji od gubitka posla ili političkog progona. To je kod ljudi prelomilo. Strah izazvan neodgovornošću i bezobzirnošću vlasti, pobedio strah od te iste vlasti. Vlast je samoj sebi doakala“, zaključio je istoričar Milan St Protić.
