Nova studija koju su vodili istraživači iz British Antarctic Survei (BAS) otkrila je mikroplastiku u krilu (Euphausia superba), malom raku nalik škampima, i salpi (Salpa thompsoni), želatinoznom morskom beskičmenjaku. Rezultati su objavljeni 29. marta u časopisu Royal Society Open Science.
Dok je antarktički kril primećen kako guta mikroplastiku u laboratorijskim uslovima, nalazi tima pružaju važne dokaze da ove životinje, kao i drugi zooplankton, gutaju plastiku u svom prirodnom okruženju.
Mikroplastika je prisutna u Južnom okeanu od površine mora do morskog dna. Zbog male veličine ovih čestica (<5 mm), antarktički zooplankton će verovatno pogrešno smatrati plastiku njihovim prirodnim izvorom hrane. Tim se fokusirao na dve najzastupljenije vrste zooplanktona Južnog okeana: antarktički kril i salpe. Ove dve vrste su kritične za ishranu većeg dela morskih životinja u Južnom okeanu. Kril je glavni izvor hrane za kitove, pingvine i foke, dok neke ribe i veće morske ptice jedu salpu.
Uzorci krila i salpe prikupljeni su na istraživačkom brodu RRS Džejms Klark Ros u dve istraživačke misije kod severnog vrha Antarktičkog poluostrva 2016. i blizu ostrva Južna Džordžija 2018. Mikroplastika je ekstrahovana iz obe vrste sa najčešćim plastičnim mikrovlaknima. Jedan od najvećih izvora ovih vlakana je izlučivanje sa odeće tokom pranja i sušenja. Oko 60% krila i salpa je sadržalo najlon, mikroplastiku sa značajnom komercijalnom primenom u odeći, ribolovnoj opremi, užadima i ojačavajućim automobilskim gumama. Kredit: British Antarctic Survei
Vodeći autor Laura Vilkie Johnston, morski biolog sa BAS-a, kaže: „Dokazi o potrošnji mikroplastike u dve vrste sa veoma velikim brojem u Južnom okeanu su zabrinjavajući. Obe ove vrste su sastavni deo ekosistema Južnog okeana, a mi ne ipak u potpunosti razumeti uticaj koji će mikroplastika imati u ovom okruženju.“
Koautor dr Emili Rovlands, morski biolog sa BAS-a, kaže: „Već smo videli štetne efekte koje gutanje plastike može imati na antarktički zooplankton u laboratoriji. U ovoj studiji pokazujemo kako su ove životinje ranjive na plastiku u svom prirodno stanište. Istraživanje je posebno važno jer podržava laboratorijske eksperimente i pruža nove uvide u količine i vrste plastike kojima su kril i salpe izloženi u Južnom okeanu.“
Nalazi podvlače koliko je antarktički morski ekosistem osetljiv na zagađenje plastikom. Zbog kratkih lanaca ishrane na Antarktiku, prenos ove mikroplastike sa krila na veće predatore kao što su kitovi, pingvini i foke je vrlo verovatan. Plastika u krilu i salpi takođe bi mogla negativno uticati na Južni okean kao jedan od najvećih ponora ugljenika na planeti.
Koautor dr Clara Manno, pelagični morski ekolog na BAS-u, i vodeći naučnik na projektu CUPIDO, kaže: „Pored toga što su važni izvori hrane u antarktičkom morskom ekosistemu, kril i salpa igraju važnu ulogu u usporavanju klime Južni okean je veoma važan ponor ugljenika i ove životinje igraju sastavni deo prenosa atmosferskog CO 2 u duboke okeane. Interakcije sa mikroplastikom imaju potencijal da ometaju količinu ugljenika koje ovi organizmi mogu da unesu i zarobe u dubinama okean.“
