Zorana Mihajlović je podsetila da je vlada pozvala opštine i gradove, javna preduzeća i državnu upravu da naprave svoje planove do 15. septembra i pošalju ih Ministarstvu kako bi se videlo gde je moguće uštedeti 15 odsto električne energije.
„Što se tiče domaćinstava, tek ćemo videti kada stupe na snagu stimulacije koje nisu male, jer, ako uštedite 10 do 20 odsto vaša stimulacija je 10 odsto niži račun, od 20 do 30 odsto uštede je 20 odsto, a više od 30 odsto uštede je 30 odsto niži račun. To će sigurno da podstakne domaćinstva da počnu da štede“, rekla je za Tanjug Mihajlovićeva.
Naglasila je da restrikcija neće biti, ali da država apeluje na štednju struje zbog troškova koje ima za uvoz.
„Apelujemo na smanjenje potrošnje, jer treba da damo ogroman novac za uvoz električne energije po cenama koje stvarno nemaju veze sa realnim tržišnim cenama danas na evropskom tržištu. Noćas nas je uvoz koštao oko dva miliona evra u letnjoj sezoni“, izjavila je ministarka energetike.
Navela je da Srbija, zbog problema u svom elektroenegetskom sektoru, uvozi od četiri do 11 odsto svojih potreba, ali je upozorila da će potrošnja i uvoz da porastu u slučaju hladne zime na 15 do 25 odsto domaće potrošnje i to u uslovima kada nije moguće proceniti po kojoj ceni.
„Prve naše procene su bile da ćemo samo na struju do početka marta da damo 2,2 milijarde, pa su nove procene, kad je struja krenula na 700 evra za megavat čas, bile preko tri milijarde. Niko ne može da zna hoće li cena da bude 500, 700 ili 1.500 evra“, naglasila je Mihajlovićeva.
Rekla je i da se razgovara s Azerbejdžanom da se nabavi određena količina električne energije koja će dolaziti redovno sve do kraja zimske sezone, ali i da se s Mađarskom obezbede dugoročniji ugovori, kako ne bi zavisili od dnevne cene električne energije .
Dodala je i da se normalizuje dopremanje ugovorene količine od 2,5 miliona tona uglja iz BiH, Rumunije i Mađarske za EPS.
Potvrdila je i da je Srbija obezbedila zamenu za rusku naftu koju od 1. novembra neće moći da uvozi zbog šestog paketa sankcija EU prema Rusiji.
„Mi od 1. novembra nećemo više uvoziti rusku naftu, ali ćemo imati, pre svega, Kirkuk naftu, imaćemo našu naftu, jer NIS ima 20 odsto srpske nafte, i ostalo će biti iranska ili neka druga nafta“, rekla je Mihajlovićeva.
Ona je dodala da je prošle godine u strukturi našeg uvoza bilo samo 25 odsto ruske nafte, 20 odsto je činila nafta proizvedena u Srbiji, a ostatak je bila iračka „Kirkuk“ nafta.
„Kada je počeo rat, od kraja marta ruska nafta je bila prilično jeftina i NIS je više uvozio nju, tako da je u strukturi bilo 55 odsto ruske nafte. Oni već rade na tome, tu ne vidimo neki problem, prave se dogovori i ugovori, tako da ćemo mi svakako koristiti nerusku naftu, onako kako je predviđeno šestiim paketom“, navela je Mihajlovićeva.
Dodala je i da za sada neće biti problema sa preradom nafte zbog činjnice da Rusi imaju većinsko vlasništvo nad NIS-om i Rafinerijom nafte u Pančevu, niti sa transportom sirove nafte naftovodom JANAF kroz Hrvatsku.
