Meštani Krivelja već 31 dan blokiraju put kroz selo za mašine i vozila rudnika kompanije Ziđin u tom kraju, tražeći da potpišu plan kolektivnog preseljenja na drugu lokaciju. Nakon današnjeg razgovora sa gradonačelnikom Bora, kako navode, čini se da bi do dogovora napokon moglo doći.
U pokušaju da pronađu rešenje za izlaz iz trenutne situacije meštani Krivelja danas su se sastali sa gradonačelnikom Bora Aleksandrom Milikićem. Prema rečima Jasne Tomić koja je članica Saveta Mesne zajednice Krivelj, dogovoreno je da se u petak na sastanku sa predstavnicima kompanije finalizuju programski osnovi koji su sadržani u Sporazumu koji su stanovnici Krivelja ponudili Ziđinu.
Iz Ziđina su ranije saopštili da put blokira mali broj meštana i da su protiv njih zaposleni pokrenuli peticiju. Upozorili su i da će, zbog ugroženosti proizvodnje u rudniku Novo Cerovo, možda morati i da otpuštaju.
Tamara Novaković, meštanka Krivelja, za N1 demantuje takve navode ističući da kompanija pokušava da posvađa meštane.
„Oni su napravili nazovi industrijski put preko Crnog Vrha pa su tuda išli sa cisternom sa gorivom, sa krečom za potrebe rudnika Cerovo tako da rudnik navodno ponovo radi sa nekim smanjenim kapacitetom. Međutim, pitanje je koliko je to tačno s obzirom da iz poverljivih izvora znamo da su deo za mlin poslali na remont u Hrvatsku na livenje. Oni nemaju nikakvu dozvolu za rad, nikakvu studiju o uticaju na životnu sredinu. Više desetina radnika je potpisalo rešenje za prinudni odmor i svalili su krivicu na nas. Pokušavaju da nas posvađaju“, kaže ona.
Stanovnici sela Krivelj sačinili su i Sporazum o regulisanju međusobnih odnosa koji su ponudili Ziđinu, ali, kako kažu, kompanija nije odgovorila.
U sporazumu se navodi da meštani sela Krivelj, usled svakodnevnih seizmoloških potresa nastalih prilikom izvođenja radova na rudarskim objektima, trpe veliku štetu zbog urušavanja putne infrastrukture, oštećenja objekata u privatnom vlasništvu, OŠ „Đura Jakšić“, mesne kancelarije i drugih objekata, kao i na štetu na poljoprivrednom zemljištu.
Ukazuje se da postoji velika koncentracija kancerogenih oblaka prašine i izduvnih gasova usled mnogostruko povećanog transporta na celoj KO Krivelj, kao i da su meštanima ugrožena osnovna ljudska prava koja im po Ustavu Republike Srbije pripadaju.
Zbog svega ovoga, meštani, između ostalog, traže da celo selo Krivelj u postupku eksproprijacije dobije status jedne zone uticaja i da se isti uslovi eksproprijacije primene kod svih nepokretnosti koje budu eksproprisane i da od trenutka potpisivanja sporazuma u potpunosti prestane sa svim aktivnostima koje vode do kupoprodaje nepokretnosti u KO Krivelj.
Od Ziđina se traži i isplata iznosa nepredviđenih troškova preseljenja za sva domaćinstva na KO Krivelj od 30.000 evra, koliko oni stvarno budu izneli u dinarskoj protivrednosti na dan isplate troškova.
Takođe traže da se Ziđin obaveže da u roku od 45 dana od potpisivanja sporazuma izradi Plan raseljavanja sela i da u roku od 90 dana zaključi pojedinačne sporazume o isplati štete sa svakim od meštana sela Krivelj koji trpe štetu na objektima i poljoprivrednom zemljištu.
Zahtevaju i da se očisti korito Kriveljske reke od Valja Mare do rudarskog objekta Tunel za preusmeravanje Kriveljske reke, kao i da uradi sanaciju zagađenja Cerove reke, sanacija mosta u centru sela Krivelj i postavi vertikalna i horizontalna signalizacija kod Osnovne škole „Đura Jakšić“.
O kolektivnom preseljenju sela zbog širenja rudarskih aktivnosti priča se već decenijama, a januara prošle godine ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla da su zahtevi meštana u potpunosti opravdani, hitni i da imaju punu podršku Ministarstva.
Sedam meseci kasnije rekla je i da je neophodno što pre finalizovati programske osnove preseljenja i da ih prihvate meštani i kompanija Srbija Ziđin koper, koje će biti sastavni deo prostornog plana područja posebne namene Borsko-majdanpečkog rudarskog basena, te da će Ministarstvo rudarstva i energetike nastaviti da prati dinamiku pripreme i realizacije preseljenja naselja Krivelj. Istakla je i da je neophodno da prva faza preseljenja počne što pre.
U oktobru 2023. ministarka je izjavila i da je u razgovorima sa meštanima Krivelja i kompanije Ziđin došlo do održivog rešenja i prihvatljive cene za njih, kako bi se ljudi preselili i održao nivo rudarske aktivnosti. Ipak ni do danas kolektivnog preseljenja nema, a meštani poručuju „da su, ako ovu barikadu dignu, mrtvi“.
