Količina gasa koju Srbija sada uvozi može se obezbediti proizvodnjom biogasa od oko 10.000.000 tona žetvenih ostataka sa oko 2,5 miliona hektara obradive površine koji se i dalje uglavnom spaljuju.
„Danas u Srbiji imamo oko dva i po miliona hektara obradive površine, gde se uzgajaju žitarice – kukuruz, pšenica i slične kulture. Na našim poljima nakon žetve ostaje negde oko 10.000.000 tona žetvenih ostataka. Zamislite resurs od 10 miliona tona svake godine! Nažalost najveći deo ovih žetvenih ostataka mi i dalje palimo“, napisao je u autorskom tekstu za Energiju Balkana Duško Bošković, direktor „Wabio Investment Holdinga“ u Srbiji.
Bošković je naveo da se Wabio tehnologijom od te količine biioostataka može proizvesti oko tri milijarde kubnih metara biogasa – zelenog metana.
„To je upravo ona količina gasa koju mi sada uvozimo“, naveo je Bošković, tvrdeći da Srbija sa svojih njiva „može obezbediti energetsku samoodrživost u sektoru gasa, što je put do energetske nezavisnosti zemlje“, , piše specijalizovani portal Energija Balkana .
Bošković je objasnio računicu da žetveni ostaci u količini od 10 miliona tona, ukoliko ih potencijalni investitor biogasnog postrojenja plati 50 evra po toni kao svoju sirovinu, mogu doneti srpskoj poljoprivredi 500 miliona evra.
Ako se računa da su polovina te sume troškovi, profitabilnost srpske poljoprivrede bi bila povećana za 250 miliona evra.
„Umesto da ostave žetvene ostatke da trunu na njivi, poljoprivredni proizvođači mogu da ih isproučuju biogasnim postrojenjima kao sirovinu. Ako možemo da proizvedemo tri milijarde kubnih metara metana samo iz žetvenih ostataka, vrednost toga u Evropi danas iznosi 5-6 milijardi evra. Od nas i našeg delovanja zavisi da li će to biti naša propuštena prilika“, poručio je Bošković u autorskom tekstu za portal Energija Balkana.
