U toku grejne sezone „Beogradske elektrane“ dnevno potroše tri miliona kubika gasa ili tri hiljade tona mazuta, kao alternativnog goriva. Kako su tokom predstojeće zime mogući poremećaji u snabdevanju gasom, „Beogradske elektrane“ nabavljaju mazut. Međutim, promena energenta znači i prekid u isporuci toplotne energije, jer se sa gasa na mazut ne može preći „preko noći“, prenosi RTS.
Prelazak sa mazuta na gas u sistemu daljinskog grejanja značio je ne samo čistiji vazduh u Beogradu, već i jeftiniji energent za „Beogradske elektrane“, koje greju 22,5 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora.
Zato je udeo potrošnje prirodnog gasa u proteklih 10 godina povećan sa 81 na čak 96 odsto. Kako su tokom predstojeće zime mogući poremećaji u snabdevanju gasom, „Beogradske elektrane“ nabavljaju mazut.
Isporuka je počela prošle nedelje i u naredna dva meseca oko 8.500 tona biće uskladišteno u rezervoarima. U slučaju da dođe do poremećaja u nabavci prirodnog gasa, svih 14 toplana i 20 kotlarnica može da pređe na mazut, kažu u Sekretarijatu za energetiku.
Međutim, promena energenta znači i prekid u isporuci toplotne energije, bar na 24 sata.
„Prilikom prelaska sa jednog na drugo gorivo, potrebno je izvršiti zamenu gorionika i to je jedini tehnički zahvat koji je potrebno izvesti na kotlovima. Za to je potrebno izvesno vreme – procenjuje se oko 24 sata po gorioniku. Vreme je potrebno da bi se, pre svega, kotao, ako je bio u pogonu, ohladio, a zatim i da se i na velikom postrojenju, koje je prečnika dva do tri metra i dužine deset metara, izvrši zamena tog uređaja“, objašnjava profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac.
Dnevno, kada je najveća potrošnja u toku grejne sezone, „Elektrane“ troše tri miliona kubika gasa, odnosno 3.000 tona mazuta kao alternativno gorivo.
Odgovor na pitanje koliko bi dana toplane, ukoliko ne bude dovoljno gasa, mogle da greju 360.000 stanova na mazut, RTS nije dobio.
U pisanom odgovoru koji je stigao iz „Elektrana“, navedeno je da se menadžment i svi zaposleni trude da korisnici ne osete posledice energetske krize i da u svakom stanu u Beogradu bude toplo, ali uz racionalnu potrošnju.
„Srbija ima nekoliko rezervi koje može da koristi u ovakvim prilikama – jedno su skladišta samih toplana, koja će se u prvo vreme koristiti, druga vrsta su skladišta koje imaju robne rezerve i treća su skladišta koja postoje u Naftnoj industriji Srbije i koja će biti puna za ovu grejnu sezonu“, navodi profesor Banjac.
Građani ne treba da brinu, kažu u „Elektranama“, o tehničkoj pripremi sistema. Čim je završena grejna sezona, počeli su remonti koji će biti završeni do 1. oktobra, kada će početi funkcionalne probe daljinskog sistema grejanja.
Građani koji su samoinicijativno praznili instalacije zbog zamene ili izmeštanja radijatora, moraju pre početka grejne sezone da se obrate dispečerskom centru, kako bi se sistem u zgradi dopunio.
