Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić rekao je u emisiji „Newsnight“ N1 da ima mnogo dimenzija iz kojih se može posmatrati izjava Veljka Belivuka da je rušio u Savamali i da je u bliskim vezama sa Srpskom naprednom strankom. „Pravnici bi mogli da govore o potpunom institucionalnom rastakanju društva, ono što nam se dešava će biti samo finale puta na koji smo kročili. Mi smo tada pristali (slučaj Savamala) da nemamo pravnu državu, prelazeći preko toga, dozvoljavajući da nam se ne daju objašnjenja, sve dalje su varijateti. Sve treba uzimati sa skepsom, naročito iskaze okrivljenih. Svedoci lažu i ne mora značiti da se istinito govori“, rekao je Majić.
Kaže da nije važno od koga iskaz dolazi i da je nedopustivo, od koga god da dolazi, da tužilaštvo momentalno ne preduzme radnje, i saopšti javnosti kada smatra da to neće naštetiti istrazi.
„Jako je uznemirujuće da neko u sudnici, kome se sudi za najteža krivična dela, dikretno govori da je radi u sprezi sa vrhom državom, to se apsolutno mora proveriti, jednkao kao i druge stvari“, istakao je sudija Majić.
Navodi da i dalje povremeno ima „smetnji“ na njegovim telefonskim vezama, ali da se trudi da on ne bude tema.
„Nažalost, ovo društvo je nije društvo svih nas, ovo je društvo onih koji su pristali da učestvuju u svemu. Za nas koji ne prihvatamo i koji ne želimo da se pravimo ludi postaje društvo zabranjenih promocija, vaše serije se ne mogu emitovati, itd. Jasno vidim da sam, od posla pa do svakodnevnog života, neka vrsta persone non grata. To govore svi koji ne žele da pristanu da ćute, mi smo druga katerogija ljudi i jasno nam se to stavlja do znanja, ja nisam osoba koju treba da čuju građani, to govori da nismo društvo jednakih“, rekao je Majić u intervjuu za N1.
Osvrnuo se i na izveštaj Evropske komisije.
„Kao neko ko nema razloga da se ulaguje, često sam otvoreno kritikovao evropske partnere, govorio sam kako se ti izveštaji kroje. EU se trudi da ne bude previše kritička prema Srbiji, jer Srbija može da pređe na drugu stranu, trude se da pronađu pozitivnu stranu i tamo gde ih nema, poslednji takav slučaj je bila izmena Ustava o oblasti pravosuđa, sve ostalo na planu realizacije manjka i nije dobro. Mi smo fantastični u donošenju propisa, treba da otvorimo preduzeće za donošenje propisa, to znaju i oni, ali se trude da nešto predstave pozitivno“, ocenjuje Majić.
Komentarišući izjavu aktivistkinje privedene na Šodrošu Milene Ruškuc , koja je za N1 kazala da joj je sutkinja rekla da će naučiti lekciju do kraja života, Majić kaže da sve treba uzeti sa rezervom i da mu je to, kako je naveo, profesionalna deformacija.
„Sudijski posao nije posao gde svakodnevno delite lepe leckije, niste matičar, bavite se konfliktima. Ono što nisam nikada radio, nikada se ne bih prema bilo kome u sudnici nadmeno ponašao, što ste nadmeniji to manje znate i nesigurniji ste. Što ste uljudniji, smireniji – vladate situacijom. Sudija ne bi smeo da bude grubi policijac, ko viče i iživljava se. Nije to prva situacija da to čujem. Sud je poslednja brana od samovolje vlasti, to bi moralo da bude čak i ovom društvu, sudiji bi trebalo reći da ste maltretirani, dok sam učestvovao nisam prenebregavao takave stvari. Ako sudija vidi, što se neretko dešava, i da procesuira“, kazao je Majić.
Govoreći o svojoj novoj knjizi „Rudnik“, sudija Majić kaže da je to priča o Bogdanu Banjcu, momku koji se budi u samatorijumu i čitavu priču priča odatle.
„Priča je zastrašujuća, vrlo je teška i morala bi svakoga da natera na ozbiljna razmišljanja, ali je problem što je on zvanično bolestan. Čitalac ima priliku da se najpre sam zapita da li je taj čovek lud, da li sam ja lud… Priča je vezana za priču o rudniku, nije ono što se prvo nameće, ali ima određene simbolike“, rekao je on i dodao da se sve manje pita da li je lud.
„Tu vrstu introspekcije, to sam obavio mnogo ranije, shvatio sam da nisam lud“, zaključio je sudija Miodrag Majić.
