Već pedeset godina traje napor Srbije da popiše sve nelegalno izgrađene objekte, ali izazovi i sporosti u procesu legalizacije ostaju nepremostivi. U glavnom gradu, Beogradu, samo je 350 objekata ozakonjeno prošle godine od gotovo 70 hiljada nelegalnih. Planira se korišćenje satelitskih snimaka za identifikaciju nelegalnih objekata i njihovu eventualnu legalizaciju.
Iako je Beograd epicentar nelegalne gradnje, tačni podaci i dalje izmiču. Nova inicijativa podrazumeva snimanje satelitskim kamerama kako bi se identifikovali objekti izgrađeni bez dozvola, što bi trebalo da olakša proces legalizacije. Međutim, u manjim gradovima poput Zaječara, proces ozakonjenja je počeo još 2003. godine, koristeći se satelitskim snimcima.
Prema arhitekti Branku Koniću, proces ozakonjenja je dugotrajan zbog nedostatka ljudskih resursa, s obzirom na više od 40 hiljada nelegalnih objekata registrovanih samo u ruralnim područjima.
Igor Begović iz Sekretarijata za ozakonjenje Gradske uprave Beograda ističe da su investitori često neodgovorni, ne obezbeđujući potrebnu dokumentaciju za legalizaciju objekata. Dodaje da se za objekte izgrađene nakon snimanja iz 2015. godine ne može sprovesti proces ozakonjenja, što nameće potrebu za izmenom zakona.
Dekan Geografskog fakulteta, Velimir Šećerov, izražava skepticizam prema dugotrajnom procesu legalizacije, smatrajući ga štetnim za urbanističko planiranje. Ističe da su česti promene zakona o ozakonjenju, što može podsticati nelegalnu gradnju.
Agencija za prostorno planiranje, osnovana pre tri meseca, ima zadatak da okonča proces legalizacije. Njihov direktor Đorđe Milić predviđa uvođenje svih bespravnih objekata u pravni sistem, uz doslednu primenu zakona kao ključni korak ka rešenju problema. Priprema se Centralni registar planskih dokumenata, a očekuje se i platforma eProstor, koja će omogućiti građanima da prijavljuju nelegalnu gradnju i pomognu inspektorima.
