Puna tri dana bez većih problema funkcioniše dogovor Beograda i Prištine po kom se građanima sa kosovskim ličnim kartama na prelazima ka Srbiji ne izdaju deklaracioni listovi, piše N1.
Tatjana Lazarević, urednica KoSSeva, navodi da je postignuti dogovor o ličnim kartama i te kako važan Albancima: „Ovo je, pre svega, vest za medije na albanskom. Pokazali su do sada najveće interesovanje. za one koji poseduju samo kosovska dokumenta, ovo je najbitniji deo dogovora. Neizdavanje ulazno – izlaznih dokumenta trebalo bi mnogo da olakša slobodu kretanja, bar prema najavama“.
Dodaje da se deo sporazuma iz 2011. godine o slobodi kretanja upravo odnosi na jednu od tih tačaka koja podrazumeva izdavanje ulazno-izlaznih dokumenata za građane koji preko odeđene teritorije idu u treće zemlje.
„Ono što ne treba da se prenebregne je taj politički značaj u kom se ovo doživljava kao svojevrsno osećanje trijumfa i da se kolokvijalno izrazim bitka koju je dobio Aljbin Kurti“, smatra Lazrević.
Kako navodi, stiče se utisak da je ovim dogovorom „Srbija priznala Kosovo“.
Na pitanje šta ovu krizu razlikuje od one iz septembra prošle godine, kada je proizašao dogovor o stikerima, navodi da postoje značajna odstupanja na terenu.
„Pre svega, mi smo se prošle godine susreli sa bezbednosno rizičnom situacijom, a to je masovno prisustvo kosovskih specijalaca na severu, i sa druge strane građana, mahom zaposlenih u javnom sektoru koji su imali obavezu da budu tamo. Kriza je trajala punih 13 dana. Međutim, sada su barikade trajale jendu noć, govorim o noći između 31. jula na 1. avgust. Izlazak dela građana je bio brz. Prema nekim izveštajima govori se i o naoružanim grupama“, ističe.
Lazarević podseća da je Srpska lista potvrdila da se na barikadama našao i Milan Radoičić.
„Ova akcija je bila i te kako rizična i mislim da je to razlog zato što je munjevito reagovao ambasador SAD kod Aljbina Kurtija, nakon čega je usledilo odlaganje odluke“, podvlači urednica KoSSeva.
Kaže da je pitanje gde su građani severa u svemu tome.
„Imaju izuzetno jaku povezanost sa Srbijom kao svojom maticom, ne žele RKS tablice, ali je isto tako fer reći da se RKS tablice godinama voze na severu, da su one preko potrebne građanima na jugu koji koriste sever kao jedinu urbanu sredinu“, ističe Lazarević. „To znači da Srbi sa severa rade tačno ono što se odluči između dve strane uz međunarodno posredovanje. Drugim rečima, ako popusti Beograd, to će uraditi i Srbi ovde, ja bih rekla, bez problema i to sa lošim osećajem. Da budem preciznija, ono što Aleksandar Vučić bude rekao iz Beograda, to će Srbi sa severa i uraditi. To ne znači da oni podržavaju tu odluku, naprotiv“.
