U jeku pandemije COVID-19, ne treba da brinemo samo o egzotičnim životinjama ili trgovini divljim životinjama, zbog našeg zdravlja.
Kućni ljubimci u dvorištu, radne životinje i štetočine koje žive u gradovima takođe mogu biti izvori zoonotskih klica koje skaču sa životinja na ljude, prema novom pregledu koji upozorava da će sve veća urbanizacija i klimatske promene verovatno promeniti dinamiku bolesti.
Pišući u Science Translational Medicine, ekologinja bolesti Amandin Gamble i kolege navode niz primera koji pokazuju kako životinje pratioci i lutalice iz susedstva nose rizik od prelivanja zoonoza za razliku od divljih životinja i stoke.
Oni tvrde da je ovaj rizik potcenjen, i iako može biti mali i ograničen na retke pojave, on ipak predstavlja stvarnu zdravstvenu pretnju zbog blizine kućnih ljubimaca i lutalica ljudima.
„Ove životinje mogu igrati kritičnu ulogu u prelivanju zoonoza tako što omogućavaju održavanje zoonotskog patogena, olakšavajući njegovo prostorno širenje, delujući kao most između inače nepovezanih vrsta ili pružajući posebne mogućnosti za njegovu evoluciju“, pišu Gamble i kolege.
Patogeni ne moraju da izazovu pandemiju ili čak epidemiju da bi bili zoonoze; svaka infekcija koja se prelije na ljude klasifikuje se kao zoonoza.
Problem je u tome što su brojne infekcije koje se prenose sa kućnih ljubimaca na ljude verovatno potcenjene jer ih ne pratimo pomno – niti prepoznajemo koje životinje ih mogu preneti. Ovo otežava napore nadzora.
Chlamidia psittaci je bakterija koja se širi sa papagaja kućnih ljubimaca na ljude, a živina u dvorištu takođe može biti rezervoar za salmonelu, koja izaziva gastrointestinalne smetnje. Ovo su samo dva od više od 70 patogena životinja za koje se zna da se prenose na ljude.
Pošto su slepi miševi i konji drugi dobro poznati izvori zoonotskih bolesti u urbanim sredinama, Gamble i njegove kolege usmeravaju svoju pažnju na pse i mačke, posebno na one koji slobodno lutaju i divlje.
Tamo gde je veća verovatnoća da će vlasnici kućnih ljubimaca imati bliži kontakt sa zatvorenim mačkama, mačke koje lutaju napolju i divlje mačke imaju veće šanse da pokupe patogene – uključujući i one koje možda ne očekujete.
Kuga je istorijski povezana sa pacovima i njihovim buvama, ali mačke mogu delovati kao karika u lancu infekcija bakterijom Iersinia pestis, koja izaziva različite oblike ove još uvek fatalne bolesti.
„Broj infekcija je mali, ali kuga je endemska u 17 zapadnih američkih država, a mnogi mali sisari na kojima mačke plene nose I. pestis“, pišu Gembl i njegove kolege.
Dakle, ako vam je potreban još jedan razlog da svoju mačku držite u zatvorenom prostoru, evo ga: „Shodno tome, mačke na otvorenom i mačke sa nepotpunom veterinarskom negom, u kombinaciji sa ljudskom interakcijom, sugerišu da se kuga koja se prenosi mačkama može smatrati sve većim rizikom za javno zdravlje.
Ranije ove godine, istraživači su na sličan način prepoznali zanemarene životinjske izvore druge bolesti koja je prisutna kod ljudi vekovima: lepre.
Različite životinje takođe postaju sve verovatniji vektori jer klimatske promene menjaju interakcije vrsta, kao što su ptice koje postaju rezervoar lajmske bolesti koju prenosi krpelj.
Zabrinutost takođe raste nakon što su u junu 2023. otkriveni visoko patogeni virusi ptičjeg gripa kod poljskih mačaka kućnih ljubimaca; nije prijavljen nijedan slučaj kod ljudi, ali izvor ostaje nejasan.
Gamble i kolege upozoravaju da moramo da se uhvatimo u koštac sa raznovrsnošću životinjskih populacija uključenih u širenje zoonotskih bolesti, da poboljšamo nadzor i osmislimo efikasnije mere kontrole.
„Ključno je implementirati programe nadzora koji nam omogućavaju da pratimo promene u dinamici patogena“, zaključuju istraživači, dodajući da „divlju populaciju ne treba zanemariti u odnosu na populaciju kućnih ljubimaca“.