U utvrđenju Hisar, na brdu iznad Prokuplja koje krije tajne mnogih naroda, pronađen je jedan od najvrednijih arheoloških nalaza u Evropi, germansko koplje. Nova istraživanja Sanje Crnobrnje Krasić potvrdila su teoriju da Hisar, najstariji oltar u našoj zemlji, krije celu istoriju Srba. O tome svedoče otkriveni rovovi iz Velikog rata.
Nova istraživanja spomeničkog kompleksaHisar, koji čine crkva Svetog Prokopija, Jug Bogdanova crkva i samo utvrđenje traju već tri sezone. Prethodna su se dešavala davne 1970, krenulo se od hramova, a deset godina kasnije radilo se i na samom utvrđenju, citadeli iz 14. veka.
Artefakt koji je pronašla osvetlio je Hisar, utvrđenje koje je gotovo skriveno, iako su pojedine građevine odavno istražene,Latinska crkvairimske termepored crkve Svetog Prokopija podignute u 10. i 11. veku.
„U našoj javnosti nije dovoljno istaknutznačaj crkve Svetog Prokopija, jer je to jedna od dve najstarije crkve u Srba, pored crkve Svetog Petra u Rasu ona je najstarija, i dalje živuća,služećacrkva u Prokuplju. Dakle, u ovom području žive Srbi, ali je ono u tim trenucima mesto prevlasti Bugarske i Vizantije. Smenjivali su se, jer je ovo bilo granično područje, tako je i crkva započeta u bugarskom, a završena u vizantijskom stilu“.
Crkva Svetog Prokopija je u 14. veku dobila južni brod, sa važnim razlogom, 1386. godine Turci su osvojili Niš, tada su u Prokuplje donetemoštiSvetog Prokopija i pohranjene u skrivnicu, upravo u novoizgrađenom južnom brodu. Tada je Prokuplje dobilo ime.
U 19. veku dozidan je severni brod, tako da je crkva danas petobrodna bazilika, prislonjena uz brdo.
Ulaz u crkvuje, neobično,sa severne strane, bilo je prostora za regularni ulaz sa zapada, ali se veruje da su na tom području postradali ranohrišćanski mučenici, da su se na grobu jednog od njih dešavala čuda, zato je položaj crkve takav.
„Odmah pored je LatinskaJug-Bogdanova crkva, iz 14. veka, sagrađena na temeljima ranovizantijske bazilike iz 6. veka, koja je pak sagrađena na Herkulovom hramu iz 1. veka. Taj prostor je mističan, kroz vekove predstavlja mesto gde se ljudi mole“, kaže Crnobrnja Krasić.
Na prostoru Hisara ona je pronašla apsolutnounikatan nalaz, nigde, u kompletnoj germanskoj arheologiji nema sličnog –kopljekoje očarava svojom lepotom.
Najverovatnije jepripadalo plemenu Ostrogotai dokaz je velike seobe naroda, kada su plemena sa prostora današnje Rusije, Ukrajine, Moldavije, sa obala Crnog mora, Jermenije, Kavkaza pohrlila ka Evropi. Balkan im je bio izuzetno važna stanica.
„Posebno za ostrogotskog princaTeodoriha Velikogkoji je nakon boravka u Nišu oko 470. godine, kada je verovatno poharao i Hisar, otišao u Italiju i tamo osnovao Ostrogorsko kraljevstvo. U Španiji je osnovano Vizigotsko, Ostrogoti su istočni, a Vizigoti zapadniGoti. Sve vreme se kroz tu germansku kulturu provlače tradicije, zanatske veštine koje su oni nosili iz svoje prapostojbine, uglavnom sa Crnog mora“.
Vrh kopljaiz 5. vekaje od čelika poreklom sa istoka, verovatnoiz Damaska. Tulac od gvožđa koje je oblepljeno srebrnom folijom, a potom su na njemu urađene zlatne aplikacije u vidu šahovskih polja i voluta. Tu je i aplikacija u koju su umetani staklići.
„Dok ga je nosio velikodostojnik Ostrogota ispred vojske,koplje je svetlucalo, pokazivalogde je vođa. To je insignija, ne bojno koplje. Srbija nije prepoznala važnost ovog nalaza, koliko je Evropa. Koplje je neka vrsta kapitala u kulturnoj politici, možete sa njim da objasnite da su neki važni ljudi kroz istoriju itekako videli važnost ovog prostora i ove kulture“, kaže Sanja Crnobrnja Krasić, viši kustos Narodnog muzeja Toplice.
„Nalaz germanskog koplja je kruna kad uložite sebe do kraja, kad izgorite i posvetite se hiljadu posto. Utvrđenje Hisar jeteško za istraživanje, treba da zamislite šumu sa gomilom kamenja i građevinskog šuta koji je u žilama korenja. Slojevi idu i do tri metra dubine , kaže Crnobrnja Krasić i dodaje da je zbog toga posao spor.
Dugo se mislilo da je Hisar samo citadela, mala tvrđava, zapravo je velika, sa najmanjetri linije bedema, a naseljavan je i u bronzano doba.
Savremena tehnologija mnogo pomaže. Prošle godine, uz podrškuMinistarstva kulture, lokalitet je snimljen iz aviona. Rastlinje se kompjuterski ukloni, pa arheolozi dobijaju pravu konfiguraciju terena, što mnogo pomaže tokom dalje strategije istraživanja.
Sada pokušavaju da definišu sistem celog utvrđenja, da isprate trase bedema, ali rade i na definisanju objekta u kome je koplje pronađeno. Naravno, očekuje se još germanskih nalaza, ali ne tog kalibra. Da bi objasnila koliko je koplje vredno, ovaj arheolog kaže da je veleposednik morao da proda dva srednjevekovna sela da bi ga dobio.
Naša sagovornica dodaje da od ovog kopljaSrbijamože mnogoda nauči, ono je, po načinu ukrašavanja, potpuno germansko, pripadnici tog naroda išli su za njim, za svojom baštinom, za svojom kulturom.
Spomenički kompleks Hisar kategorisan je kao lokalitet od velikog značaja, a plan njenog tima je da konkuriše i postane lokalitet od izuzetnog značaja. Tako bi imao drugačiji sistem finansiranja istraživanja i što je još važnije, zaštite.
„Samo postojanje crkve Svetog Prokopija je dovoljno da se lokalitet proglasi za izuzetno značajan“, kaže stručnjak koji poslednjih nedelja nije silazio sa Hisara.
Ovih dana još jednom joj se posrećilo, otkrivajući bedeme, otkrila jerovove iz Prvog svetskog rata.
„Nije daleka prošlost, ali je vrlo zanimljivo, jer se na Hisaru lepo vidi kako izgledaju rovovi i grudobrani iz Prvog svetskog rata. To zrači, na poseban način. Naša vojska je iskoristila stare bedeme, uz koje je pravila zemljane nasipe, grudobrane, svoje prolaze.
Pronašli smo i metke. Uspela sam da se saživim sa trenutkom kad je naša vojska branila Prokuplje“, kaže naša sagovornica i dodaje da će ovaj nalaz predstaviti na poseban način.
