Okupljanje je privuklo pažnju prolaznika, a atmosfera je bila ispunjena radošću i ponosom. Građani su formirali špalir i pozdravljali studente koji su se vraćali nakon napornog putovanja. Transparenti su nosili poruke podrške i ohrabrenja.
Jedna majka je izrazila svoja osećanja, ističući da je ponosna na svoje sinove, ali i ljuta što su morali da idu peške. „Htela sam da ih zaustavim, ali su imali ogromnu želju da idu“, rekla je ona. Njihova odlučnost je bila očigledna, a ona je došla da ih dočeka s radošću.
Emocije su bile snažne i kod drugih okupljenih. Kragujevčanin koji je pružao logističku podršku studentima tokom pešačenja nije mogao da zadrži suze. On je istakao da nikada nije video takvu energiju među mladima i da su oni „naši heroji“.
Svi prisutni su delili osećaj zajedništva i ponosa na hrabrost studenata. Ovaj događaj je pokazao snagu zajednice i podršku koju pružaju jedni drugima. Kragujevac je još jednom pokazao koliko mu je stalo do svojih mladih.
