Ministarka zdravlja Danica Grujičićnajavilaje ranije da bi tri kovid bolnice u Srbiji, u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu mogle da postanu centri za palijativno zbrinjavanje pacijenata.
Najteži pacijenti u poslednoj fazi bolesti negu u bolnici mogu imati 14 dana, a potom se otpuštaju na kućno lečenje. Đerlek kaže da se u rešavanje tog problema krenulo još 2009. godine usvajanjem Strategije za palijativno zbrinjavanje, ali nije bilo pomaka. Za palijativu kažu da je zapostavljena oblast srpskog zdravstva, u prilog tome i podatak da je u celoj Srbiji samo šest lekara specijalista palijativne medicine.
U zbrinjavanje najtežih pacijenata često se uključuju dobrotvorne organizacije, kao što je Centar za palijativno zbrinjavanje „Belhospis“ gde je prošle godine oko 700 najteže obolelih pacijenata potražilo podršku i pomoć u lečenju„Smatram da je važno da promenimo pristup da pre svega svi shvatimo koliko je važno da unapredimo usluge palijativnog zbrinjavanja i to ne samo na nivou zdravstvenog sistema nego je važno da se uključi i lokalna samouprava, institucije socijalne zaštite, šira društvena zajednica“, istakla je Vera Madžgalj, direktorka „Belhospisa“. Ona naglašava da je u rešavanje ovog pitanja, pored zdravstvenog sistema, važno uključiti i druge institucije,prenosi RTS.
