Tužilaštvo u Novom Sadu do sada je u okviru preistražnog postupka saslušalo 71 osobu. Dok se čeka procesuiranje odgovornih za pad nadstrešnice i stradanje 14 ljudi, javnost se pita – koliko su bezbedni ostali javni objekti. Pogotovo oni na kojima su oštećenja vidljiva godinama. Posle nesreće u Novom Sadu, nadležni kažu -počeli su kontrole svih javnih objekata ali i privatnih po prijavi.
Godinama su građani upozoravali na devastirani beogradski Bezistan. Iako je odgovor nadležnih bio da ne mogu da intervenišu zbog nerešenog imovinskog pitanja, posle nesreće u Novom Sadu, taj prostor je ograđen, a prolaz zatvoren. Crvena traka sa upozorenjem stavljena je i na deo podzemnog prolaza kod Vukovog spomenika .
Iako to nije bio slučaj pre 1. novembra, građevinski inspektori sada proveravaju i objekte, odnosno javne prostore u privatnom vlasništvu
„Nadležne gradske službe obići će sve javne prostore i objekte u vlasništvu Grada. Posle Bezistana i dela podzemnog prolaza kod Vukovog spomenika zabranili smo prolaz u Bulevaru Mihaila Pupina koji vodi ka vrtiću a koji je ugrožen zbog devastiranih konstrukcija u privatnom vlasništvu. Apelujem na predsednike skupština stanara da je njihova obaveza da brinu o bezbednosti i stanju objekata. Nakon što su kod Bezistana pomerane zaštitne trake, pozivam i građane da se ponašaju odgovorno“, naveo je Marko Stojčić, gradski urbanista.
Podnoseći ostavku na mesto ministra građevine , Goran Vesić, je rekao da bi mnogi problemi na javnim objektima bili izbegnuti da je donet novi Zakona o kritičnoj infrastrukturi koji predvidja obaveznu kontrolu objekata.
„Da se u suštini odrede titulari svih infrastrukturnih projekata da se odrede koji su to kritični infrastrukturni objekti da se praktično na bazi toga svako preuzme obavezu njihovog održavanja kroz vreme. Recimo, nalazimo se pored pilona tu je vlasnik Grad Beograd znači njegova obaveza bi bila održavanje samog mosta, provera i sve ono što je vezano za održavanje. Isto se odnosi na Pančevački most, na puteve, na železnice, na sve kapitalne objekte, naftovode“, rekao je Mihajlo Mišić, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Profesor građevinskih konstrukcija Radomir Folić kaže da mi već imamo zakon koji vlasnike odnosno korisnike obavezuje da brinu o objektu koji koristi.
„Zavisno od značaja objekta, najveći razmak specijalističkih pregleda koje obavljaju odgovarajuće institucije, fakulteti, instituti koji su ovlašćeni za to je 10 godina. To je propisano u tehničkim normama, četiri puta godišnje da vlasnik sam obavlja preglede i da interveniše ako ima nekakvih razloga. Kod mostova je to tri do pet godina, kod značajnijih objekata gde se okuplja veliki broj ljudi stadiona, železničke stanice svakako spadaju u to, vatrogasne stanice, pozorišta, bioskopi, škole to je učestalije“, naveo je profesor Folić.
Taj novi Zakon o kritičnoj infrastrukturi tretirao bi održavanje postojećih objekata, ne i tek rekonsturisane poput novosadske stanice. Da li je na njoj i nadstrešnica rekonstruisana – i dalje nije jasno.
„Za nadstrešnicu ne znam. Očigledno da je tamo dodavano nešto, da su rađena nekakva stakla. Međutim, to svakako nadležni organi treba da provere na koji način je to uticalo na stabilnost i bezbednost“, naveo je Mišić.
„Projekat izvorni je bio izvanredan. To je divan projekat i konstruktivno i arhitektonski. Problem je bio u upravljanju objektom i ovih intervencija. Da ovih intervencija nije bilo taj objekat bi trajao još ‘ohoho’ koliko. To odgovorno tvrdim jer to je moja struka“, poručio je profesor Folić.
I dok u Ministarstvu građevine kažu da istrage sličnih nesreća u svetu traju i 10 godina, profesori građevinskih fakulteta ukazuju na više primera kada su u danu nesreća hapšeni projektant, investitor i nadzor.
