U periodu od decembra 2022. do kraja februara 2023., više od 10.000 beba u srpskim porodilištima, primile su Torlakovu BSŽ (BeSeŽe-BSG) vakcinu, koja je u martu prošle godine hitno povučena iz upotrebe zbog smanjene efikasnosti. Roditelji ove dece još nisu dobili uputstva od nadležnih institucija šta da rade, da li da ih ponovo vakcinišu i koliko su bebe sada zaštićene. Protokol, koji je najavljivan od strane Ministarstva zdravlja, o daljem postupanju sa vakcinacijom ovih beba i dalje ne postoji.
Ustanove, kojima su se obraćali pojedini roditelji, šetaju ih od šaltera do šaltera, bez jasnog odgovora, dok vreme prolazi, a “zaboravljeni” virusi se vraćaju na mala vrata. Kako je krenula epidemija velikog kašlja, ne bi iznenadilo i povećanje obolelih od tuberkuloze, protiv koje štiti upravo ova – BSŽ vakcina.
“Naše dete je zbog problema na rođenju prebačeno iz porodilišta na Institut za neonatologiju, prošle godine u januaru, pa je nešto kasnije primilo vakcinu BSŽ. Tada je to još bila Torlakova vakcina. Međutim, kada smo dete doveli kući, a potom čuli da je vakcina povučena, obratili smo se domu zdravlja i pedijatru koji nam je rekao da ćemo dobiti poziv iz porodilišta, ukoliko je potrebno da se opet vakciniše. Taj poziv nikada nije stigao, a mi smo se mesecima raspitivali kod različitih ustanova i nigde nismo dobili odgovor. Sad nas je strah jer se vraćaju zaboravljene bolesti, a ne znamo koliko je naše dete zaštićeno”, ispričao je za Nova.rs Jovan Momirović, iz Beograda, čiji sin sada ima godinu dana, a BSŽ vakcina prima se najkasnije do 12. meseca života.
Pedijatri u domovima zdravlja, međutim tvrde da nije bio njihov posao da obaveštavaju roditelje o ponovnoj vakcinaciji BSŽ-om.
“Mi od tada do danas nismo dobili nikakvo uputstvo ni od ministarstva, niti od Batuta, šta treba da radimo po pitanju dece koja su u porodilištu primila Torlakovu vakcinu, koja je kasnije povučena iz upotrebe. Roditelje su pozivali iz porodilišta, jer tamo imaju evidenciju koje bebe su primile ovu vakcinu. Ako je bilo potrebno da se dete ponovo vakciniše, roditelji su dobijali poziv, a sada je prošlo svakako previše vremena i nema svrhe da deca od godinu dana primaju BSŽ. Ta vakcina je nešto slabija, ali svakako štiti više od 90 odsto”, kaže za Nova.rs pedijatar iz jednog beogradskog doma zdravlja.
Ipak, u porodilištima smatraju da je vakcinacija posao za pedijatre.
“Roditelje beba koje su primile ovu vakcinu trebalo je da pozivaju iz dečjeg dispanzera. Taj deo posla je na pedijatrima, pa ne možemo mi iz porodilišta da vodimo evidenciju. Kad se majka javi sa detetom u dispanzer za žene, ta deca su evidentirana u kartonima, gde piše da li su primila vakcinu ili nisu i koju vakcinu su dobila. Pedijatar mora to da proverava i da preporuči ponovnu vakcinaciju ukoliko smatra da je potrebno”, objašnjava za Nova.rs dr Tatjana Vešović, specijalistkinja ginekologije i akušerstva u Opštoj bolnici u Vršcu.
Svaki roditelj, čije je dete dobilo “nevažeću” vakcinu, dužan da se obrati izabranom pedijatru, ističe ona.
U gradskim zavodima za javno zdravlje rečeno nam je da oni nemaju nikakvu informaciju da li bi ta deca sada naknadno trebalo da budu vakcinisana.
“Ministarstvo je trebalo da donese odluku i da je javno saopšti, ali to se nije dogodilo. Ta deca su svakako zaštićena, čim nije doneta nikakva odluka o primanju nove vakcine”, kaže epidemiolog iz Zavoda za javno zdravlje.
Podsetimo, direktor Instituta “Torlak” Luka Dragačević, izjavio je još prošle godine, da je do povlačenja vakcine došlo zbog minimalnih odstupanja u kvalitetu leka prilikom interne provere.
“Videli smo da postoje određena odstupanja u kvalitetu leka, iako je njegova aktivnost bila preko 92 odsto. Povukli smo ga i to je normalno i dešava se i u drugim zemljama. Apelujem na roditelje da znaju da kliničke studije pokazuju da nema potrebe da brinu, jer čak i pad od 50 odsto aktivnosti ne utiče na razvijanje imunskog odgovora“, rekao je Dragačević.
U dokumentu koji je u martu 2023. “Torlak” poslao zdravstvenim ustanovama, navedeno je da je ovu seriju potrebno povući zato što „očekivani imunski odgovor može biti nepotpun kod izuzetno malog broja pacijenata”.
Ipak, i dalje ne znamo koliki je tačan broj beba kod kojih vakcina neće potencijalno dovesti do odgovarajuće zaštite.
Naime, u jesen 2022. u Ginekološko-akušerskoj klinici (GAK) „Narodni front“ 676 beba uopšte nije primilo BSŽ vakcinu, već umesto nje, samo fiziološki rastvor.
U febrauru prošle godine, Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je vakcinisano 623 bebe, čija je vakcinacija propuštena, a da su pozivi prosleđeni i drugim roditeljima koji se nisu odazvali.
Ove bebe su vakcinisane naknadno, ali su primile Torlakovu BSŽ vakcinu jer su sve imunizovane do početka februara, a domaća BSŽ je povučena u martu.
Podsećamo da bebe mogu biti vakcinisane BSŽ-om sve dok ne napune godinu dana. Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze sprovodi se sa BSŽ vakcinom kod dece u prvoj godini života sa ciljem da se spreče određeni teži klinički oblici tuberkuloze (tuberkulozni meningitis, diseminovani oblici tuberkuloze).
Deca se vakcinišu prilikom otpuštanja iz porodilišta. Ona deca koja nisu mogla biti vakcinisana na navedeni način, treba da prime vakcinu do navršenih 12 meseci života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja. Prema Stručno metodološkom uputstvu BSŽ vakcina se daje jednom, ali pojedini pedijatri i epidemiolozi su ranije objasnili da dete može da dobije i više doza, ako je neophodno.
Na naša pitanja o daljem postupanju sa vakcinacijom dece koja su primila “Torlakovu” BSŽ vakcinu pre godinu dana, iz Ministarstva zdravlja, kao ni iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, nismo dobili odgovore do objavljivanja ovog teksta.
