Mikroplastične čestice mogu se naći u najudaljenijim okeanskim regionima na Zemlji. Na Antarktiku nivoi zagađenja su čak i veći nego što se ranije pretpostavljalo. Ovo je jedan nalaz nedavne studije koja uključuje istraživače sa Univerziteta u Bazelu.
Ovo nije prva studija o mikroplastici na Antarktiku koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Bazelu i Instituta Alfred-Vegener (AVI). Ali analiza podataka ekspedicije u proleće 2021. pokazuje da je zagađenje životne sredine ovim sićušnim plastičnim česticama veći problem u udaljenom Vedelovom moru nego što je ranije bilo poznato.
Ukupno 17 uzoraka morske vode su pokazali veće koncentracije mikroplastike nego u prethodnim studijama. „Razlog za ovo je vrsta uzorkovanja koje smo sproveli“, kaže Klara Leistenšnajder, doktorantka na Odeljenju za nauke o životnoj sredini na Univerzitetu u Bazelu i vodeći autor studije.
Sadašnja studija se fokusirala na čestice veličine između 11 i 500 mikrometara. Istraživači su ih prikupili pumpanjem vode u rezervoare, filtriranjem, a zatim analizom pomoću infracrvene spektroskopije. Prethodne studije u regionu su uglavnom sakupljale mikroplastične čestice iz okeana koristeći fine mreže sa veličinom oka od oko 300 mikrometara. Manje čestice bi jednostavno prošle kroz ove planktonske mreže.
Rezultati nove studije pokazuju da je 98,3% plastičnih čestica prisutnih u vodi bilo manje od 300 mikrometara, što znači da nisu sakupljene u prethodnim uzorcima. „Zagađenje Antarktičkog okeana daleko prevazilazi ono što je prijavljeno u prošlim studijama“, napominje Leistenschneider. Studija je objavljena u časopisu Nauka o totalnoj životnoj sredini.
Pojedinačni uzorci su zagađeni u različitoj meri. Uzorci na moru, koji su prikupljeni severno od kontinentalne padine i Antarktičke padine struje, sadržali su najveće koncentracije mikroplastike. Razlozi za to nisu konačno poznati.
Moguće je da led koji teži da se formira u blizini obale zadržava sitne plastične čestice i one se vraćaju u vodu tek kada se led otopi. Takođe bi mogao biti slučaj da okeanske struje igraju ulogu. „Oni bi mogli da funkcionišu kao barijera, smanjujući razmenu vode između severa i juga“, sugeriše Gunar Gerdts iz AVI u Heligolandu u Nemačkoj.
Ono što je svakako tačno jeste da su okeanske struje važan faktor i predmet mnogih otvorenih pitanja u ovoj oblasti. Do sada su istraživači ispitivali samo uzorke vode sa površine okeana, ali ne i sa nižih dubina. Ovo je prvenstveno zbog ograničenog vremena na brodskim ekspedicijama za uzimanje uzoraka i opreme sa nedovoljnim kapacitetom pumpanja.
„Ipak bi bilo otkrivajuće analizirati takve podatke, pošto se duboke struje uveliko razlikuju od površinskih struja i termohalinska cirkulacija dovodi do razmene sa vodenim masama iz severnih regiona“, kaže Leistenschneider.
Takođe je još uvek nejasno kako se mikroplastika uopšte probija do Vedelovog mora i da li će ikada napustiti region. Snažna antarktička cirkumpolarna struja, koja teče oko Antarktičkog okeana na geografskoj širini od oko 60° južno, mogla bi sprečiti njihov odlazak.
Istraživači takođe još uvek nisu u stanju da konačno kažu odakle potiče mikroplastika. Mogući izvori uključuju regionalni brodski saobraćaj iz turizma, ribarstva i istraživačke industrije, kao i istraživačke stanice na kopnu. Međutim, mikroplastika bi takođe mogla da stigne na Antarktik iz drugih regiona preko okeanskih struja ili atmosferskog transporta.
Leistenschneider planira da se sledeće fokusira na analizu uzoraka sedimenata koje je prikupila tokom iste ekspedicije. Ovo bi trebalo da pruži informacije o tome kako se mikroplastika akumulira na morskom dnu, koje je dom jedinstvenih i osetljivih organizama i gde se razmnožavaju antarktičke ledene ribe (Bovichtidae).
Sa povećanjem turizma u Antarktičkom okeanu, zagađenje bi se moglo još više povećati u budućnosti, što dodatno utiče na životnu sredinu i lanac ishrane.
Bez obzira na to, Leistenschneider ostaje oprezan optimista. „Istraživanje na ovu temu dramatično je povećalo svest poslednjih godina o problemima koje mikroplastika izaziva za životnu sredinu i sve žive organizme“, kaže ona
Iako ne postoji sveobuhvatno rešenje, ona napominje da različiti akteri širom sveta intenzivno rade na boljem razumevanju problema i razvijanju inovativnih ideja za smanjenje zagađenja plastikom. I, naravno, „svaki pojedinac koji se bavi ekološki svesnim ponašanjem može doneti pozitivne promene“.
