Astronomi su uočili kometu koja se pojavljuje „jednom u životu“ u obliku Milenijumskog sokola – a posmatrači neba će uskoro moći da je vide i sami bez teleskopa.
Kometa, poznata kao kometa 12P/Pons-Bruks, 20. jula se naglo 100 puta posvetlila pošto su perjanice krhotina i leda odbačene sa nje u svemir.
To mu je dalo oblik potkovice, koji su naučnici uporedili sa svemirskim brodom Milenijumski soko iz „Ratova zvezda“.
Kometa će se najbliže približiti Suncu sledeće godine, proći oko 144 miliona milja od naše planete 2. juna 2024.
Ono što događaj čini još uzbudljivijim je to što će njegov pristup doći samo nekoliko nedelja nakon potpunog pomračenja Sunca u Severnoj Americi 8. aprila 2024.
„Jednom u plavom mesecu vidite kometu pored pomračenog sunca“, rekao je Ričard Majls iz Britanske astronomske asocijacije za Insajder.
Iako je možda moguće videti kometu golim okom, Majls je savetovao korišćenje dvogleda. „Trebalo bi da bude vidljivo, garantovano će postati mnogo svetlije, samo na normalan način sve komete postaju mnogo svetlije.
„Ono što bi takođe moglo da uradi je da ima ispad tokom pomračenja“, rekao je on.
Astronomi nisu sigurni zašto se kometa 12P/Pons-Brooks, koja kruži oko Sunca svake 71 godine, tako drastično zasvetlila poslednjih nedelja.
Majls je rekao da na površini možda postoji aktivni ledeni vulkan koji ga izaziva da osvetli nebo.
„Revolucionarna je ideja da imate tečnost unutar komete i da se naučnici decenijama nikada nisu pomirili sa tim“, rekao je on.
„Kada vidite da ova kometa radi ono što radi, ne možete to da objasnite a da ne kažete ‘Pored čvrstih materija i gasova, unutar komete postoje tečnosti zbog kojih se ponaša na veoma neobičan način’“, dodao je on.
Ovo otkriće potkrepljuje teoriju da komete ne samo da su donele vodu na Zemlju, već su pomogle i u širenju klica života na našoj planeti, rekao je Majls.
„Komete dolaze iz Oortovog oblaka koji je daleko izvan orbite Neptuna i Urana“, rekao je za Insajder dr Edvard Gomez iz opservatorije Las Cumbres u Kardifu, Vels.
„To je sve ono što je ostalo od vremena kada je solarni sistem napravljen. Sve što se formiralo u planete evoluiralo je 4,5 milijardi godina (npr. kroz geofizičke procese i vremenske prilike), ali Oortov oblak je netaknut. Daje nam odličan snimak o tome kakvi su uslovi bili kada su se planete formirale i kako su se planete formirale.“
Izbijanje komete 12P/Pons-Brooks otkrio je 20. jula Elek Tamaš iz opservatorije Harsona, Niiregihaza, Mađarska. Kasnije su ga snimili članovi projekta obrazovanja i širenja Comet Chasers koji je predvodila Helen Ašer sa Kardifa/Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji, koristeći Folksov teleskop.
Kometa je verovatno izbacila 10 milijardi kilograma prašine i leda u svemir, rekla je Keri Holt sa Univerziteta Merilend, govoreći za Scientific American.
Dok će većina ljudi morati da sačeka sledeću godinu da vidi kometu, astronomi amateri bi mogli da je vide sada koristeći teleskop od šest inča i usmere je ka sazvežđu Draka na severnom nebu.
„Trenutno je stvarno vidljiv samo teleskopom na lepom mračnom mestu, ali u vreme pomračenja sledećeg aprila, biće dovoljno svetao da se lako pronađe dvogledom iz vašeg dvorišta, čak i ako živite u predgrađa“, rekao je Gomez.
