I na ovogodišnjoj konferenciji Digitalk Niš, AI je bila jedna od centralnih tema – nekoliko panela posvećeno je upravo primeni veštačke inteligencije u medijima.
Iako su se na početku javili određeni strahovi, stručnjak za digitalne medije Pavle Zlatić (IREX) ocenjuje da ih je, posle skoro godinu dana, manje, da više razumemo AI i poplavu raznih pravih i lažnih alata.
Kako navodi, inovacija u medijima je bila pomalo uspavana, ali sada svi pričaju o tome kako će AI promeniti ovaj posao. „Apple planira da do kraja 2024. ugradi u sve svoje uređaje AI“, naveo je Zlatić na Digitalk-u.
Učesnici jednog od panela, novinari, upitani su da li se u njihovim medijima koristi AI i u kojim slučajevima.
Glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević rekao je da već nekoliko meseci koriste AI za pojedine stvari – najčešće za sumiranje velikih dokumenata, testiranje naslova, odnosno predloga za naslove koji su, kako kaže, najčešće osrednji. On smatra da je AI dobar asistent u radu kada je u pitanju skraćivanje procesa obrade podataka koje ljudski mozak može da obradi, ali opet ne tako brzo kao mašina. Ipak, kako navodi – uvek se pita i ima strah: “koja to prirodna inteligencija stoji iza veštačke”.
Zirojević ocenjuje da veštačka inteligencija nikada neće zameniti kreaciju i maštu, ali da skraćuje pešačke, kancelarijske poslove što može da ostavi više vremena novinarima da bolje urade preostali deo posla.
S druge strane, smatra da bi veštačka inteligencija u potpunosti trebalo “da preuzme” društvene mreže.
Jana Jacić, urednica požarevačkog portala Boom93, navodi da je i njima poslednjih nekoliko meseci AI “svakodnevni saradnik”. Iako smatra da AI nikada neće zameniti novinare, navodi da ipak treba da im bude svakodnevni alat. Uverena je da veštačka inteligencija neće moći nikada da se bavi analitičkim i kritičkim novinarstvom, bar ne onako kako to mogu novinari. Što se tiče društvenih mreža, AI je, smatra ona – neprocenjiv. “AI je tu i moraćemo da naučimo da živimo s tim”, ističe.
Zoran Strika, glavni urednik portala 021, takođe navodi da koriste AI za “lakše sadržaje”, da je kviz koji je poslednji objavljen na tom sajtu uradila kompletno veštačka inteligencija, a da ChatGPT redovno pomaže u “pisanju” recepata.
Ipak, on strahuje da će AI produbiti razlike između velikih medija koji mogu da izdvoje sredstva i dosta ulože u nove tehnologije, i uslovno rečeno malih medija, pre svega medija na lokalu.
Iva Parađanin Lilić, autorka podkasta Tampon zona, kaže da konsultuje AI na temu oglašavanja i da joj je više saradnik u smislu – pomoć za brejnstorming, izvor nekih sugestija… “Ne koristim ga kao izbor informacija, već kao pomoćno sredstvo”, navela je, dodajući da može biti od pomoći u koncipiranju predavanja i generalno u organizacionom smislu. Kako navodi – AI nema kritičko mišljenje niti empatiju i zato neće moći da „zameni“ novinare.
Svi su saglasni da je ipak odgovornost na čoveku, odnosno da je novinar/ urednik taj koji mora da prekontroliše, pa da pusti sadržaj koji je kreirala veštačka inteligencija.
O veštačkoj inteligenciji je svojevrsnu radionicu za Digitalk pripremio i Dejv Birs, edukator na LinkedIn Learning platformi, koji organizacijama pokazuje koliko može da bude značajna veštačka inteligencija. On kaže da sve polazi, pa i problemi u korišćenju AI, od ljudi i podseća da lažne vesti prave neki novinari.
Osvrćući se na strah da li će AI dovesti do smanjenja broja radnih mesta u redakcijama, rekao je da smo svedoci toga da se broj novinara već drastično smanjuje u tradicionalnim medijima i naveo je primer da je u novinama u SAD broj ljudi u redakcijama pao za 57 procenata od 2008. do 2020, dok se broj u digitalnim medijima udvostručio.
Na ocene da AI ne može da proizvede tako pouzdane tekstove kao što bi to uradili novinari, kaže da se dobar odgovor veštačke inteligencije ne može očekivati ukoliko joj se ne pruži, u zahtevu, dovoljno informacija. Kao što novinare dobro izbrifujete da bi uradili dobro neki posao, tako je i veštačkoj inteligenciji potreban dobar brif, dodaje.
Smatra da je upotreba AI više otvaranje novih mogućnosti, nego što je ikakva pretnja i da ona može da bude veoma korisna. Naročito, kako je rekao, u tome da pomogne u koncipiranju nacrta strukture priče ili prvog nacrta. Uz asistenciju čoveka, važno je to što se brže dolazi do činjenica, do izvora informacija, provere činjenica, ali može da otvori i nove uglove posmatranja stvari…
Na jednom od panela bilo je reči i o tome koliko smo zaštićeni pred AI.
Pravnica u SHARE fondaciji Nevena Krivokapić Martinović objašnjava da postoje regulatorni okviri koji bi “pokrili” i AI, kao i etički kodeksi, tako da nismo u tom smislu potpuno nezaštićeni. Međutim, trenutno ne postoji jedan jedinstveni akt koji reguliše tu oblast i koji će obuhvatiti AI sisteme.
U EU se od 2020. godine radi na AI aktu, a kada se donese, može se očekivati da će i kod nas biti doneti propisi u skladu sa njim, dodala je. Podsetila je da je Vlada Srbije, kad je u pitanju AI, usvojila određene etičke smernice.
