Kada je nedavno bila u Beogradu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je velika sredstva za Zapadni Balkan. Tada se, međutim, samo čulo da se kroz Plan za Zapadni Balkan planiraju dodatne dve milijarde evra za zemlje regiona. Sada su poznati i detalji.
Reč je o dve milijarde evra bespovratnih para. Deo paketa su i dodatne četiri milijarde evra povoljnih kredita za infrastrukturne projekte i one u okviru Zelene agende, povezivanje privreda regiona, ali i zemalja sa tržištem Evropske unije. Novac bi trebalo da se iskoristi do kraja 2027.
„Ovaj predlog, koji je Evropska komisija iznela, je u velikoj meri u skladu sa predlogom faznog pristupanja koji je Centar za evropske politike predložio još 2021. godine. Mi se sve vreme zalažemo upravo za to progresivno povećavanje fondova, da se Zapadnom Balkanu pomogne da uhvati korak sa privredama EU“, navodi Milena Mihajlović, direktorka Centra za evropske politike
Iz pretpristupnih IPA fondova, Srbija je mogla da povlači nešto više od 200 miliona evra godišnje.
Novim planom će na raspolaganju biti najmanje 1,7 milijardi evra, čime je suma na godišnjem nivou više nego udvostručena.
„Niko se ne raduje siromašnim rođacima. To je neka vrsta političke motivacije da se sprovedu reforme koje su neophodne da bi naša država postala punopravna članica, zapravo, kako bismo mogli da finansiramo te neophodne reforme“, kaže Mihailo Gajić iz Libertarijanskog kluba (Libek).
Za razliku od dosadašnje procedure dobijanja sredstava, ključni kriterijum biće reformska agenda sa jedinstvenim planom promena od oblasti vladavine prava i javne uprave do socio-ekonomskih reformi. Zapravo, sve ono što se nalazi u godišnjim preporukama Evropske komisije.
„Ja ne bih rekla da su oni teži zato što se oni vezuju za reforme kao prethodnica za dobijanje novca. I čak će Evropska komisija imati mogućnost da ukoliko jedna zemlja ne ispuni te uslove koji su postavljeni, moći će i da zatraži i povraćaj određenih sredstava“, istakla je Milena Mihajlović.
