Natpis na tabli doma za odrasle osobe sa invaliditetom na Bežanijskoj kosi nedavno je rastužio korisnike i njihove porodice, jer je osoblje obavestilo da nepokretne korisnike kupaju svake druge nedelje zbog nedostatka osoblja. Ovaj problem odražava širi izazov u domovima za stare, gde je pronalaženje i zadržavanje negovatelja postalo sve teže.
Mnogi negovatelji odlaze u inostranstvo, posebno u Nemačku, gde mogu da zarađuju do 2000 evra mesečno, što stvara pritisak na domaće ustanove. Dragana Milinov i Tanja Đorđević, koje godinama rade u domu za stare, ističu važnost posvećenosti i ljubavi prema ovom poslu. Dragana objašnjava kako pružanje podrške korisnicima, kao što je podizanje iz ležećeg položaja, donosi zadovoljstvo i sreću.
Tanja dodaje da se njihov rad razlikuje od posla medicinskih sestara, koje su odgovorne za davanje terapija. Obje naglašavaju da je najteže raditi sa nemoćnim osobama, a istovremeno priznaju da su negovatelji veoma traženi u Srbiji.
Dragana je pokušala da ode u inostranstvo, ali je odustala zbog visoke cene odlaska. „Ipak, toplina doma je nešto što ne može da se poredi ni sa čim,“ rekla je. Iako su plate povećane, domovi se i dalje suočavaju sa gubicima radne snage.
Saša Ristojević iz Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite napominje da radnice u inostranstvu često provode tri meseca u stanu sa drugim radnicima kako bi smanjili troškove, ali i dalje obavljaju intenzivan rad.
Iako nedostaje radnika, Dragana i Tanja uspevaju da se dogovore i pomognu jedna drugoj, dok Nacionalna služba za zapošljavanje potvrđuje rastuću potrebu za bolničarima i negovateljima. Problemi sa školovanjem negovatelja, koji su decenijama zanemarivani, sada se polako rešavaju ponovnim uvođenjem obrazovnih programa u školama.
