Predsedavajući Komisije za izbor Predstavničkog doma za Kinu rekao je u subotu da SAD moraju ozbiljno da shvate pretnju Tajvanu, pošto je Peking započeo vojne vežbe oko ostrva nakon sastanaka tajvanskog predsednika sa američkim zakonodavcima.
Poslanik Mike Gallagher, R-Vis., koji je prisustvovao sastanku sa predsednicom Cai Ing-veno u Kaliforniji prošle nedelje, rekao je za Asošijeted pres da planira da predvodi svoj komitet u radu na jačanju odbrane ostrvske vlade, ohrabrujući Kongres da ubrza vojnu pomoć Tajvanu.
„Mislim da sve to samo ukazuje na ono što je očigledno“, rekao je Galager za AP, tvrdeći da kineski predsednik Si Đinping namerava da ponovo ujedini Tajvan sa kopnom.
„Moramo da pomerimo nebo i zemlju kako bismo poboljšali naše držanje odvraćanja i poricanja, tako da Si Đinping zaključi da on to jednostavno ne može da uradi“, rekao je Galager.
Kina je u subotu izvela vežbe sa ratnim brodovima i desetinama borbenih aviona oko Tajvana, saopštila je tajvanska vlada, u onome što se smatra odmazdom za sastanak između američkih zakonodavaca i predsednika samoupravne ostrvske demokratije na koji Peking tvrdi da je deo svoje teritorija.
Predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Makarti ugostio je Cai na dvopartijskoj sednici u Predsedničkoj biblioteci Ronalda Regana u Simi dolini u Kaliforniji, sa više od deset članova Predstavničkog doma za ono što je bila najosetljivija stanica tokom njenog tranzita kroz SAD.
Kineski odgovor na Caijev tranzit kroz SAD do sada nije bio tako intenzivan kao prošle godine nakon što je tadašnja predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi posetila Tajvan.
Dok su i Makarti i Cai govorili u odmerenim primedbama posle sastanka o održavanju statusa kvo između svojih zemalja, koje nemaju formalne diplomatske veze, celodnevni sastanak je razbesneo Kinu.
Kineska vojska najavila je početak trodnevnih „patrola borbene gotovosti“ kao upozorenje Tajvancima koji žele da de fakto nezavisnost ostrva učine trajnom.
Tajvan se razišao sa Kinom 1949. nakon građanskog rata, a Sjedinjene Države su prekinule zvanične veze sa Tajvanom 1979. dok su formalno uspostavile diplomatske odnose sa vladom u Pekingu.
SAD priznaju politiku „jedne Kine“ u kojoj Peking polaže pravo na Tajvan, ali ne podržavaju pretenzije Kine na ostrvo i ostaju ključni tajvanski pružalac vojne i odbrambene pomoći.
Vladajuća Komunistička partija kaže da je ostrvo u obavezi da se ponovo pridruži kopnu, silom ako je potrebno. Peking kaže da kontakt sa stranim zvaničnicima ohrabruje Tajvane koji žele formalnu nezavisnost, korak za koji vladajuća stranka kaže da bi doveo do rata.
Kineski zvaničnici osudili su Saiine sastanke sa zakonodavcima i najavili sankcije dvema organizacijama koje su je ugostile u SAD, ali je njihov trenutni odgovor do sada bio manje snažan od reakcije na Pelosijevu avgustovsku posetu Tajvanu.
Kina je upozorila američke zakonodavce da se ne pridruže sastanku sa Caijem, rekao je Galager. A nakon sastanka, Kina je pozvala SAD da napuste ono što je nazvala „pogrešnim i opasnim putem“
Galager, koji je služio kao američki marinac na turnejama u Iraku, rekao je da se američki zakonodavci neće zaplašiti Kineza.
„To je pokušaj da se promeni ideološki borbeni prostor i, opet, pokušaj da nas zastraši i učini da se osećamo kao da menjamo status kvo i provociramo ih, kada je suprotno istina“, rekao je on.
Galager je rekao da želi da Kongres radi na jačanju svojih vojnih obaveza prema Tajvanu. On je rekao da bi SAD trebalo brže da šalju sisteme naoružanja Tajvanu za njegovu odbranu.
Jedna ideja koja je proizašla iz sastanka, rekao je, bila je da SAD pomognu Tajvanu u tehnologiji za proizvodnju sopstvenih odbrambenih sistema.
Kina je 2022. odgovorila nakon Pelosijeve posete svojim najvećim vežbama gađanja u poslednjih nekoliko decenija, uključujući ispaljivanje projektila iznad ostrva.
Kineski zvaničnici nisu dali naznake da li bi vežbe koje su u toku mogle uključivati ponavljanje prethodnih vežbi sa raketama ispaljenim u more, što je poremetilo brodarstvo i letove avio-kompanija.
