Štete od vremenskih nepogoda u poljoprivredi još se sumiraju. Od vetra, grada, vode i žege stradali su i objekti i usevi. Voće i povrće nešto više od ratarstva. Profesor sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović navodi za RTS da je jako nevreme koje je zahvatilo Srbiju u dva navrata načinilo štetu voćarima u iznosu od preko 25 miliona evra, a da je najviše stradao Fruškogorski region.
Profesor sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović navodi za RTS da je nevreme koje je pogodilo Srbiju prethodnih dana napravilo veliku štetu ne samo u Vojvodini već i u centralnoj Srbiji.
„Ova godina je jako specifična. Imali smo jako velike štete od niskih temperatura, kasnije velike količine padavina su takođe napravile štetu. I sad ovo, poslednje nevreme što se desilo, olujni vetrovi i sama tuča od grada je napravila velike štete, ne samo u Vojvodini, u celoj centralnoj Srbiji“, kaže Keserović.
Prema njegovoj proceni nevreme je smanjilo rod za otprilike 5 odsto.
„Ako sada računamo sve voćne vrste koje nisu obrane, kao što je šljiva, jabuka, kruška, to je negde otprilike oko milion tona – 5 odsto, to je negde otprilike oko 50.000 tona. Ako je samo kilogram voća oko 50 evro centi, znači ja procenjujem da je negde otprilike šteta preko 25 miliona evra na nivou cele Srbije“, kaže Keserović.
Ukazuje da je najviše stradao Fruškogorski region.
„Tamo se nalaze najintenzivniji zasadi, zasadi sa protivgradnom mrežom. Samo na Fruškoj Gori je zabeleženo negde preko 100 hektara zasada sa protivgradnom mrežom. To su pretežno zasadi jabuke i kruške. Zna se da za podizanje jednog hektara takvog zasada je potrebno negde 35.000 do 40.000 evra, a gde je gubitak prinosa. Znači to je negde samo na 100 hektara gubitak negde oko 4,5 miliona evra. Ako taj proizvođač treba da podigne novi zasad, on mora ponovo da uloži u takav sistem negde 35.000 do 40.000 evra“, kaže Keserović.
Ukazuje da ne pamti da je u prethodnih trideset pet godina, u trećoj dekadi julu, došlo do ovakvih olujnih vetrova.
