Najnoviji podaci ukazuju da se svake godine blizu 20.000 ljudi u Srbiji nalazi na lažnim bolovanjima, što je navelo poslodavce da angažuju privatne detektive kako bi proverili koji radnici zaista nisu u mogućnosti da rade zbog zdravstvenih razloga. Iako izveštaji detektiva nemaju težinu na sudu, oni mogu poslužiti kao putokaz poslodavcima.
Zvanična statistika pokazuje da je u prošloj godini, od 2.500 kontrola bolovanja, u 12% slučajeva utvrđeno nepravilnosti. Prema zakonu, lekar opšte prakse može izdati bolovanje do mesec dana bez potrebe za drugostepenom komisijom.
Međutim, poslodavci su postali sumnjičavi prema radnicima na bolovanju, a neki čak angažuju privatne detektive kako bi proverili njihovu stvarnu situaciju. Iako detektivi imaju pravo da provere da li su radnici kod kuće, bilo kakav pristup privatnim podacima ili medicinskoj dokumentaciji predstavlja krivično delo.
Sindikati ističu da radnici nisu vlasništvo poslodavaca te da imaju pravo na privatnost, a poslodavac ne može prema volji radnika uplitati se u njihov privatni život. Podaci Evrostata ukazuju da je Srbija među zemljama u Evropi gde se bolovanje najmanje koristi, dok radnici insistiraju na poštovanju njihovih prava i privatnosti.
