I od ovogodišnje generacije brucoša u nastavnike ide retko ko. Preliminarni rezultati prvog upisnog roka pokazuju da i dalje opada broj zainteresovanih za studije srpskog jezika i književnosti. Otuda i pitanje – kako očuvati kulturu jezika i srpsku kulturu uopšte.
Iako na našim univerzitetima ima više katedara srpskog jezika, činjenica je da mesta u prvom roku i ove godine neće biti popunjena – ni na jednoj. To je sistemsko pitanje koje treba rešavati, kažu profesori, piše RTS.
„Činjenica je da pad broja studenata srbistike uslovljava, potpuno je jasno i logično, i u budućnosti snižavanje naše jezičke kulture. Sve je manje i kvalitetnih studenata koji žele jednoga dana da rade kao nastavnici i profesori srpskog jezika, sa druge strane kao novinari, kao lektori, kao zaposleni u medijskim strukturama generalno. Dakle, taj proces postepenog i blagog pada mora se zaustaviti. Mora se stabilizovati broj studenata srbistike da bismo očuvali ne samo jezičku kulturu, nego srpsku kulturu uopšte“, rekao je prof. Aleksandar Milanović sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, za studije srbistike se prijavilo 95 kandidata, gotovo tri puta manje od akreditovanog broja.
„Do onog trenutka dok nastavničko zvanje i njegova važnost ne poraste na društvenoj lestvici, mi se nemamo čemu dobrom nadati. Uzalud našim naporima da na neki način zainteresujemo ljude koji će biti neki naši naslednici“, kaže p rofesor Mihajlo Pantić sa Filološkog fakultet a Univerziteta u Beogradu.
Akademik Svetislav Božić poručuje da je srbistika je veoma važan prostor srpskog naroda i kao takvog ga treba brižno čuvati.
„To je prostor kojim on (srpki narod) ulazi u svoju memoriju, svoju vitalnost, u prostore slobode. On može da govori, da putuje kroz svoju literaturu, kroz svoju istoriju, kroz svoju duhovnost, i sekularnu i duhovnu i crkvenu. Jednostavno, koridor njegovog spasenja je veoma širok. Ukoliko izgubi tu komunikaciju sa vremenom u kojem živi, ukoliko zanemi, gubi mogućnost osvajanja slobode i gubi mogućnost identifikacije sa jednim veoma složenim vremenom i gubi korak sa mnogo čime“, kaže a kademik Svetislav Božić, koji je i predsednik Nacionalnog akreditacionog tela.
Da bismo očuvali jezik i kulturu, smatraju lingvisti, treba i povećati broj časova maternjeg jezika. Niži razredi kod nas imaju pet časova maternjeg jezika nedeljno, a u Turskoj ili Francuskoj deset.
Veći broj časova bi, verovatno, povećao i ocenu na završnom ispitu. A ona je ove godine iz srpskog jezika bila – dovoljan, dva.
