Još od slučaja u Trsteniku, koji je na noge digao prosvetne radnike u 47 gradova Srbije, najveći trn u oku obrazovnog sistema je nasilje u školama.
Osnovana je i radna grupa koja je u decembru formulisala devet mera za suzbijanje vršnjačkog nasilja. Predlog zakona ne ostavlja učenicima mogućnost da se ispišu iz škole pre kraja disciplinskog postupka, što treba da spreči izbegavanje odgovornosti.
„Afirmiše vaspitnu ulogu škole pored one obrazovne, stavlja u isti rang tu ocenu iz vladanja, koja ulazi u prosek, sa svim ostalim znanjima koja učenici stiču iz nekih drugih predmeta. Takođe, društveno koristan rad, koji je sada jasno preciziran, ne treba da bude percipiran kao kazna, već upravo kao prevencija za promociju empatije i prijateljstva“, objašnjava ministar prosvete Branko Ružić.
Promocija nacionalnog identiteta biće zadatak čitanki koje se uvode izmenama Zakona o udžbenicima. Za nastavnike obavezna, za učenike osnovnih i srednjih škola dopunska literatura iz sedam predmeta.
„U predlogu nacrta zakona je definisano da će izradu nacionalne čitanke raditi javni izdavač kojeg je osnovala Vlada Republike Srbije. U narednom periodu, kada se zakon usvoji, kreće se sa implementacijom – formiranje autorskog tima i recenzentske grupe, kao i implementacija od školske 2024/25. godine“, ističe pomoćnik ministra prosvete Milan Pašić.
Struka kaže da je kratak rok za izradu tako važnog štiva i da ne treba žuriti.
„Postoje teme koje su osetljive, nedovoljno istražene, koje tangiraju susedne narode. Za to je potrebna ozbiljna i temeljna priprema i angažovanje velikog broja ljudi, da bi se došlo do konsenzusa i da to bude u skladu sa najvišim standardima koji postoje“, smatra i storičar Momčilo P avlović.
P rofesor istorije Petar Panić kaže da je logično da se i fond časova u školama proširi u koliko se šire nacionalni programi odnosno programi predmeta.
„Imamo primere i u drugim državama, kako u okruženju, tako i u Evropi. U Americi imate posebnu nacionalnu istoriju koja se izučava, a u Rusiji takođe“, navodi Panić.
Zakoni o srednjem i visokom obrazovanju usklađuju se sa državnom maturom, koju će sledeće godine prvi put polagati 66. 000 srednjoškolaca i na osnovu nje upisivati fakultete. Neke visokoobrazovne institucije zadržaće test sklonosti.
Izmene Zakona o visokom obrazovanju tiču se i onih koje više ne muči upis, već završetak fakulteta.
„Takozvani stari studenti, produžiće se na još tri godine taj njihov termin, biće prolongirano. Mislim da je to u skladu i sa njihovim potrebama“, ističe ministar Ružić.
Poslednja tribina je u Beogradu 24. aprila, a tri dana kasnije javna rasprava će biti zaključena.
