Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je danas da postoji dosta mesta za unapređenje podrške u sistemu socijalne zaštite kada je reč o dugotrajnoj nezi starijih soba i osoba sa invaliditetom, kao i da u Srbiji postoji više od 600.000 građana kojima je potreban neki vid socijalne podrške.
Janković je na panel diskusiji pod nazivom „Budućnost dugotrajne nege starijih osoba i osoba sa invaliditetom – primena inovativnih rešenja“ istakla da imamo sve veći broj starijih građana, zahvaljujući produžetku životnog veka.
„Neophodno je uspostaviti što pre kombinovane usluge socijalne i zdravstvene zaštite, koje još uvek nisu uspostavljene iako je prošlo više od 10 godina od donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti“, rekla je Janković.
Kako je navela, najrazvijenije usluge na lokalnom nivou su trenutno usluge pomoći u kući, koje pružaju geronto domaćice.
„To ipak nije dovoljno i u tom smislu najveći broj koje nam pristižu kada se radi o starijim građanima jesu različita vrsta uskraćivanja prava usled neravnomerne razvijenosti regiona u našoj državi“, kazala je Janković.
Dodala je da je potrebno više koristiti međulokalne i međuopštinske usluge, kao i da je neophodna saradnja javnog i privatnog sektora.
„Na našu inicijativu je prošle godine izmenjen Pravilnik o porezu na dodatu vrednost čime su poreza oslobođeni pružaoci usluga socijalne zaštite koji tek sada treba da da rezultat“, rekla je Janković.
Istakla je da se za starost treba pripremati na vreme, kao i da je u tom smislu, edukacija građana ključna.
„Sve više je neformalnih negovatelja i to su uglavnom žene“, naglasila je Janković.
Prema podacima sprovedenog kvantitativnog istraživanja u Srbiji 40,7 odsto ispitanika starijih od 65 godina ima potrebu za negom zbog teškoće u funkcionisanju, a među njima je više žena nego muškaraca.
Najčešći razlozi u obavljanju dnevnih aktivnosti su velike teškoće u vezi kretanja sa kojima se suočava više od četvrtine starijih, dok se svaka deseta osoba stara 65 i više godina suočava da teškoćama u obavljanju dnevnih aktivnosti usled hroničnih bolesti.
Podrška im je najpotrebnija u održavanju domaćinstva, plaćanju računa i nabavci, odlasku kod lekara i organizovanju popravki u stanu.
Kod ispitanika sa invaliditetom od 18 do 64 godina, čak 64 odsto ima potrebu za dugotrajnom negom, a podrška im je najčešće potrebna za odlazak kod lekara i u održavanju domaćinstva.
Oni se uglavnom oslanjaju na pomoć podršku članova domaćinstva i stručnih lica iz javnog sektora.
Značajan oslonac pružanju podrške osobama koje žive same predstavljaju komšije.
Usluge plaćene pomoći u kući koristi svega 2,7 odsto ispitanika i to neformalno angažujući osobe van domaćinstva.
Na panelu su govorili savetnik predsednika PKS Milun Trivunac, qmbasador Austrije Kristijan Ebner, predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović i Jasmina Tanasić iz Stalne konferencije gradova i opština.
