„CN gas policija ne može i ne sme da koristi. Tačnije, policija ne sme da koristi ništa jače od suzavca, a što bi moglo da ostavi trajnije posledice na zdravlje ljudi. Po mojim saznanjima, poliicja od devesetih godina ne bi trebalo da koristi takva sredstva. Međutim, policija nije pod demokratskom kontrolom, niti je jedina formacija koja deluje. U Srbiji imamo i parapolicijske formacije tako da policija nije jedina koja bi mogla da ima takva, nedozvoljena, sredstva u svom posedu“, rekao je za N1 Saša Janković, nekadašnji Zaštitnik građana.
Korišćenje nezakonitih hemihskih sredstava kroz prizmu krivičnog prava moglo bi da se tretira kao više krivičnih dela, objašnjava Janković i navodi:
„To bi bilo izazivanje opšte opasnosti, izazivanje težih i lakših telesnih povreda, ponašanje koje se približava torturi. Suštinski, protiv građana Srbije upotrebljeno je nedozvoljeno sredstvo, i policiija je bila prisutna. Zato je policija ta koja treba da dokaže da to nije uradila ona, kako su saopštili, ali i da utvrdi ko je to uradio i zatraži da počinioci budu kažnjeni. Teret dokazivanja je na nadležnom državnom organu. I ako ceo događaj ne rasvetle do krajnjih granica onda oni snose odgovornost“, naveo je Janković.
Komentarišući i to da još nema objašnjenja šta se dogodilo 15. marta u Beogradu, kada je na protestu korišćeno neko zvučno oružje, Janković objašnjava da se u Srbiji živi u relnosti u kojoj su institucije koje treba da daju odgovore, odnosno, rasvetle i utvrde šta se desilo i onda sankcionišu počinioce, su zarobljene.
Komentarišući i to da još nema objašnjenja šta se dogodilo 15. marta u Beogradu, kada je na protestu korišćeno neko zvučno oružje, Janković objašnjava da se u Srbiji živi u relnosti u kojoj su institucije koje treba da daju odgovore, odnosno, rasvetle i utvrde šta se desilo i onda sankcionišu počinioce, su zarobljene.
„Mi nemamo tu vrstu institucionalnog odgovora i to je napogubnije što nam se dešava. I ne samo što doživljavamo ovako nezamislive napade na integritet, psihički i fizički građana Srbije, već nemamo institucije koje će s legitimitetom reći šta se desilo i da u to što kažu građani poveruju“, smatra sagovornik N1.
On podseća i da je posle posete Srbiji, a zbog korišćenja zvučnog oružja 15. marta na Slaviji, Majl Oflaerti, izvestilac EK za ljudska prava nije rekao „tražim šta se desilo“, već je rekao „tažim da se hitno utvrdi ko je to uradio i da se taj sankcionište“.
„Dakle, ne postavlja se pitanje da li se to 15. marta desilo“, rekao je Janković.
Na pitanje da li stepen brutalnosti u Srbiji raste, odnosno, šta je strašnije – upotreba zvučnog oružja ili primena nedozvoljenih hemijskih supstanci nad građanima Srbije, Janković kaže:
„Imamo jednu novu gradaciju, a to je da sve ovo što se dešava postaje redovna praksa, naša svakodnevica, nekakva kvazi normalnost na koju nas pokušavaju naviknuti. Ljudi koji su bili pogođeni zvučnim oružjem, a bio sam to i ja tada, sve su doživeli i podneli jako teško. Isto je i sa ljudima koji su osetili hemijsko sredstvo, koji su bili zapanjeni i koji su povređeni. I to što sve postaje neka vrsta kvazi normalnosti, koja nam se nameće, ukazuje na to da neko ne donosi neke ad-hok pogrešne odluke, već sve izgleda kao da neko vodi sistematični rat protiv građana Srbije, i obrisi toga se zaista mogu videti.“
Ističe i da je veoma neobično da niko od onih koji su bili najagresivniji i koji su izazivali nemire na protestima nisu uhapšeni dok su, kako kaže, privođeni neki ljudi koji su vodili neke privatne razgovore.
„I sama činjenica da su sve ove spekulacije otvorene, pokazuje da vlast nema odgovor na ovo“, zaključio je Saša Janković, nekadašnji zaštitnik građana.
