Posrednik EU u dijalogu Miroslav Lajčak nastoji da kontaktima i „tihom diplomatijom“ ipak otkloni zastoj kroz moguće „male dogovore“, poput nedavnog sporazuma o energetici, naveli su ovi izvori.
Ali je, kako su objasnili, nezadovoljstvo među članicama Unije veliko zbog „tvrdoglavo upornog stava“ Kurtija da bez „uzajamnog priznanja“ Srbije i Kosova ne može biti napretka, uključujući od EU zajamčeni Briselski sporazum.
Evropski diplomatski funkcioneri u Briselu su Beti istovremeno preneli da EU smatra da su dijalog i Briselski sporazum dali plodove upravo zato što je i Priština prihvatila da je taj proces „statusno neutralan“, tako da se kosi sa insistiranjem Kurtija da dijalog i „uzajamno priznavanje“ moraju ići uporedo.
To ne može sprečiti, kako je primećeno, one članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova da, izvan okvira pregovora o članstvu EU-Srbija u kojem je kao cilj postavljena „celovita normalizacija odnosa“, ipak traže da to učini i Beograd.
I diplomate i zvaničnici u Evropskoj komisiji ističu da diplomatije zemalja EU kao i SAD uporno objašnjavaju Kurtiju da je njegov stav neodrživ, štetan po Kosovo koje će, bez napretka u dijalogu, biti gurnuto u stranu od evropskih integracija.
Evropski diplomate i zvaničnici su izrazili zadovoljstvo zbog činjenice da Beograd istrajno pruža dokaze spremnosti za nastavak i pospešenje Dijaloga, što podrazumeva i da se sve utvrđeno Briselskim sporazumom mora sprovesti.
„Evropska unija je“, stavili su do znanja ovi izvori, „veoma zaokupljena ratnim vrtlogom na tlu Evrope i svima, pa i Prištini, stavlja do znanja da su stabilnost, mir i dogovori među partnerima na Zapadnom Balkanu od presudne važnosti da geopolitika, posledice i upliv rata ne izazovu potrese i u regionu, posebno kad je reč o mogućem zloćudnom uplitanju Rusije, pa i Kine“.
Zato je dijalog Beograd-Priština, naglašeno je, jedan od bitnih procesa smirivanja napetosti, otvaranja mogućnosti za saradnju i mirno prevazilaženje sporova upravo saglasno evropskim vrednostima.
Zamoljeni da objasne kako vide zahtev Evropskog parlamenta da Srbija prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova formulacijom o nužnosti „uzajamnog priznavanja“, izvori u Briselu uzvraćaju da i okvir za pregovore o članstvu Srbija-EU jasno govori o „normalizaciji odnosa“, da i pet članica EU ne priznaju samoproglašenu nezavisnost u Prištini, ali da EP svojim pravno neobavezujućim rezolucijama ima pravo na sopstveno mišljenje.
Prošlog četvrtka se u Briselu EU posrednik Lajčak ponovo sastao s glavnim pregovaračem Kosova u dijalogu Besnikom Bisljimijem i na tviteru objavio da su on i Bisljimi „imali dugu raspravu o trenutnoj situaciji i narednim koracima u dijalogu“.
Bisljimi je u Prištini objavio da je s Lajčakom razgovarao o narednim koracima i dodao da će „Kosovo nastaviti da konstruktivno i aktivno učestvuje u procesu dijaloga“.
