Broj prijema u bolnicu zbog srčanog udara se povećava nakon izlaganja nižim temperaturama vazduha i prehladama, prema studiji objavljenoj 1. septembra u Journal of the American College of Cardiology i predstavljenoj na Kongresu Evropskog kardiološkog društva (ESC 2024). Nalazi podvlače potrebu da se dalje razumeju fiziološki efekti doprinosa globalnog zagrevanja hladnijem vremenu u određenim regionima i srčanim rizicima povezanim sa hladnoćom.
„Ova državna studija otkriva da su kratkotrajna izloženost nižim temperaturama vazduha i prehladama povezana sa povećanim rizikom od hospitalizacije infarkta miokarda (MI) nakon 2-6 dana, što sugeriše da pojedinci mogu biti posebno osetljivi na akutne srčane događaje tokom perioda hladnog stresa“, rekao je dr Venli Ni, vodeći autor studije i postdoktorski istraživač na Univerzitetu Harvard.
Glavni i odgovorni urednik JACC-a Harlan M. Krumholz, MD, SM, FACC, rekao je da studija otkriva ključnu vezu između izloženosti hladnom vremenu i rizika od srčanog udara, naglašavajući odloženi efekat koji dostiže vrhunac danima nakon hladnoće.
„Ovi nalazi takođe naglašavaju hitnu potrebu za ciljanim intervencijama kako bi se zaštitile ugrožene populacije tokom i, posebno, nakon hladnog stresa“, rekao je Krumholc.
Srčani udari, ili MI, nastaju kada je dotok krvi u deo srca blokiran, obično krvnim ugruškom. Ova blokada sprečava kiseonik da stigne do srčanog mišića, uzrokujući oštećenje ili smrt tog dela mišića.
Prethodne studije su otkrile da niske temperature imaju veće kardiovaskularno opterećenje od visokih temperatura širom sveta. Zbog nedostatka podataka iz hladnijih regiona sa ekstremnim vremenskim uslovima, istraživači su bazirali ovu studiju u Švedskoj, regionu poznatom po hladnoj klimi gde su hladnoće uobičajene.
Prateći 120.380 osoba iz registra SVEDEHEART, istraživači su ispitali kako je kratkoročno izlaganje nižim temperaturama vazduha i hladnoći uticalo na rizik od prijema u bolnicu za srčani udar tokom hladne sezone u Švedskoj (od oktobra do marta) od 2005. do 2019. godine.
Za ovu studiju, istraživači su definisali hladne periode kao period od najmanje dva uzastopna dana gde je prosečna dnevna temperatura bila hladnija od 10. percentila temperatura zabeleženih tokom trajanja studije.
Rezultati su otkrili da je izloženost nižoj temperaturi vazduha povezana sa povećanim rizikom od ukupnog MI, NSTEMI i STEMI nakon dva do šest dana. Izlaganje hladnoći nakon dva do šest dana bilo je povezano sa istim povećanim rizicima.
Istraživači su takođe otkrili da izloženost od nultog do jednog dana smanjuje rizik od hospitalizacije srčanog udara. Rekli su da bi ovaj privremeni zaštitni efekat mogao biti posledica modifikacija ponašanja tokom hladnog vremena, kao što je boravak u zatvorenom prostoru da bi se smanjila izloženost ili odlaganje zdravstvene nege zbog prekida usluga; međutim, to ponašanje nije održivo i moglo bi da objasni odlaganje hospitalizacije za dva do šest dana kasnije.
„Ovaj vremenski obrazac može ukazivati na odloženi početak uticaja hladnoće na rizik od IM, u skladu sa prethodnim istraživanjima koja naglašavaju odložene kardiovaskularne efekte izlaganja hladnoći“, rekao je Ni. „Razumevanje ove sekvence kašnjenja rizika od hladnoće do MI može biti važno za dizajniranje i primenu ciljanih preventivnih intervencija.
Efekti na prvi put i rekurentni IM takođe su posmatrani nezavisno, ali razlika u ovim efektima između prvog i rekurentnog IM nije bila statistički značajna.
U propratnom uredničkom komentaru, dr Kai Čen, vanredni profesor epidemiologije na Jejlskoj školi javnog zdravlja i Khurram Nasir, MD, profesor kardiologije u Houston Methodist, rekli su da nalazi studije pozivaju na preispitivanje kako zdravlje stručnjaci za negu pristupaju preseku faktora životne sredine i kardiovaskularnog zdravlja.
„Naši pristupi moraju biti preispitani u kontekstu sve nepredvidivijih klimatskih obrazaca“, rekli su Čen i Nasir. „Rešavanje oba kraja temperaturnog spektra će osigurati da naši zdravstveni sistemi budu dobro opremljeni za upravljanje i ublažavanje ovih izazova, na kraju podstičući održiviju i otporniju kardiovaskularnu budućnost.“
