Više ljudi u svetu umrlo je od kovida-19 vikendom nego tokom radnih dana, pokazali su rezultati novog istraživanja stopa smrtnosti u svetu.
Istraživači su prihvatili mogućnost da bi jedan od razloga za takvo stanje moglo da bude kašnjenje u prijavama smrti, ali rekli su i da bi nedostatak medicinskog osoblja na kraju nedelje, nedostatak kapaciteta i iskustva takođe mogli da imaju ulogu u tome.
Prosečan broj smrtnih ishoda prouzrokovanih koronavirusom u svetu tokom pandemije bio je šest odsto veći na kraju nedelje u poređenju s radnim danima: 8.532 prema 8.083, rekli su istraživači.Stručnjaci sa Univerziteta Toronto u Kanadi analizirali su sve smrtne slučajeve iz baze podataka Svetske zdravstvene organizacije zabeležene između 7. marta 2020. i 7. marta 2022. godine.
Rezultati istraživanja koji će biti predstavljeni na ovogodišnjem Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i zaraznih bolesti u Portugaliji na kraju ovog meseca, pokazuju da je u SAD vikendom u proseku bilo 1.483 smrti, a tokom radne nedelje 1.220, što je 22 odsto više.Brazil je u proseku imao 1.061 smrt vikendom, a tokom radnih dana 823, što je 29 odsto više, dok je u Velikoj Britaniji na kraju nedelje zabeleženo u proseku 239 smrtnih ishoda, a tokom radnih dana ih je bilo 215.
Dalje istraživanje, koje se bavilo prosečnim brojem smrti od posledica kovida-19 tokom pojedinačnih dana u nedelji, pokazalo je da je povećanje naročito veliko kada se uporede podaci od petka i ponedeljka: 9.086 prema 7.219 i nedjelje i ponedeljka: 8.850 prema 7.219 smrtnih ishoda.Jedna od istraživačica, dr Fiza Manzor rekla je da zakasnele prijave smrti ne objašnjavaju u celosti razlike između različitih zemalja, poput Nemačke, gde je zabeleženo manje smrti vikendom (137) nego tokom radnih dana (187).
„Birokratska kašnjenja na kraju nedelje ne objašnjavaju u cijelosti razlog zbog kog je manje evidentiranih smrti od kovida-19 ponedeljkom u poređenju sa petkom, a isključivo zakasnele prijave ne mogu da objasne zašto je porast smrti u SAD toliko veliki, a nije takav u Nemačkoj“, rekla je Manzor.„Naprotiv, „vikend efekat“ se verovatno dogodio zbog nedostatka medicinskog osoblja, kapaciteta i iskustva. Naši rezultati pokazuju da se ovaj problem ne rešava uprkos boljoj efikasnosti zdravstvenog sustema i osveštenosti tokom pandemije“, dodala je Manzor.
Ona kaže da bi „zdravstveni sistemi mogli još više da poboljšaju kliničku negu svakog dana u nedelji“.Istraživači priznaju da bi zaključci studije, koja je bila recenzirana, mogli da budu ograničeni lažno negativnim rezultatima, previđenim slučajevima i greškama prilikom unosa podataka i da dostupni podaci ne uzimaju u obzir ozbiljnost bolesti niti istražuju efekat lokalnih politika i javnozdravstvenih intervencija u pojedinim zemljama.
