Kršenja prava na privatnost u onlajn medijima u Srbiji su učestala, a tokom prošle godine maloletnici su bili najugroženija grupa čija su prava kršena, iako upravo njih zakoni i novinarski kodeks posebno štite, pokazuju nalazi izveštaja „Invazija na privatnost: Analiza medijskog izveštavanja“.
Istraživačica Balkanske istraživačke regionalne mreže (BIRN) i autorka izveštaja, Tanja Maksić rekla je na panelu u okviru konferencije „Nedelja privatnosti“ da se lični podaci najčešće otkrivaju kada se izveštava o ubistvima i drugim vidovima nasilja i da je više od polovine detektovanih prekršaja bilo u vezi sa masovnim ubistvima u maju 2023. godine.Ona je navela da je između 3. i 8. maja objavljeno 237 tekstova u kojima su otkrivani lični podaci žrtava, počinilaca i njihovih porodica.
Savetnik u kancelariji poverenice za zaštitu ravnopravnosti Bogdan Banjac kazao je da se oko četiri odsto pritužbi koje ta kancelarija dobija odnosi na rad medija.
„Cena privatnosti još uvek je manja od profita koji određeni klikovi za medije znače“, rekao je on.
Vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić kazala je da objavljivanje ličnih podataka u digitalnom svetu ima trajne posledice, jer taj sadržaj zauvek ostaje dostupan.
Krstić je dodala da istraživanja pokazuju da su žrtve nasilja ponovo doživele depresiju, traume i druge psihološke probleme, kada su godinama kasnije ponovo čitale novinske članke o onome što im se dogodilo.
„Mi u digitalnom okruženju nemamo pravo na zaborav. To dete kada poraste, silovano dete kom su prekršena sva prava, moći će da nađe taj tekst o sebi“, navodi ona.
Konferencija „Nedelja privatnosti“ povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti organizovana je četvrti put u Srbiji s ciljem da ;unapredi razumevanje javnosti o izazovima u oblasti zaštite prava na privatnost i pruži pregled dostignutih standarda u oblasti privatnosti i zaštite podataka o ličnosti.
