Grupa od 80 intelektualaca i javnih ličnosti iz Srbije i regiona uputila je danas „Apel za slobodu javne reči i kritičkog mišljenja“ i pozvala međunarodnu zajednicu da „spreči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da sprovodi unutrašnju represiju“ i da mu, kako oni navode, „jasno stavi do znanja da više neće tolerisati nasilničko i antidemokratsko ponašanje“.
Potpisnice i potpisnici apela ističu da su „ozbiljno zabrinuti za živote kritičkih glasova u Srbiji, usled pojačane represije vlasti Aleksandra Vučića i zabrinuti zbog bezbednosne situacije u regionu koju taj režim produkuje“.
U apelu, koji je medijima prosledilo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, navodi se da „predsednik Vučić pokušava da se obračuna sa svim domaćim kritičkim glasovima“, posebno pred beogradske izbore koje javnosti predstavlja kao nacionalne, jer će oni odlučiti „kojim pravcem će Srbija krenuti“.
„U obračunu režima sa zapadom i opozicionim i kritičkim delom društva u Srbiji, propaganda predsednika Vučića je targetirala i izložila besprimernoj hajci, novinara i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića i predsednicu Nezavisnog društva novinara Vojvodine Anu Lalić. Lažiranjem i montažom snimaka i intenzitetom poziva na linč, njima je ozbiljno ugrožena bezbednost“, ističe se u apelu.
Lalić i Gruhonjić, kako je ukazano, i do sada su bili kritični prema režimu, ali su poslednje targetiranje i pozivi na linč poslužili, kao paradigma, u cilju ućutkivanja svih opozicionih glasova.
Potpisnici i potpisnice apela ističu da se „brutalna i anticivilizacijska kampanja protiv Dinka Gruhonjića i Ane Lalić služi Putinovim metodama i preti da eskalira, jer po prvi put predsednik Vučić više nije siguran u svoju poziciju“.
Intelektualci i javne ličnosti „skreću pažnju EU i SAD da je organizovana kampanja mržnje i poziva na linč protiv Dinka Gruhonjića i Ane Lalić, samo početak scenarija koji sledi kao rezultat sve većeg približavanja Vučića režimu u Moskvi“.
Zbog toga pozivaju međunarodnu zajednicu da „spreči predsednika Vučića da sprovodi unutrašnju represiju i da mu jasno stavi do znanja da više neće tolerisati nasilničko i antidemokratsko ponašanje, kao i da će nastavak i produbljivanje autoritarnih praksi izazvati posledice po dalje odnose vlasti sa demokratskim državama“.
Među 80 potpisnika i potpisnica apela su predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, pisci Svetislav Basara i Saša Ilić, istoričari Dubravka Stojanović, Nikola Samardžić, Olga Manojlović Pintar i Milivoj Bešlin, političarka i sociološkinja Vesna Pešić, predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković, ambasador i predsednik Crnogorskog Helsinškog odbora Miodrag Vlahović, predsednik Udruženja Centar za kritičko mišljenje u Mostaru Renad Šeremet.
